V. Бирлашган Мнллатлар



Download 0,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/7
Sana22.02.2022
Hajmi0,68 Mb.
#88995
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
fayl Otamdan qolgan - 15.04.2015 07-04-10

6ÿFH6-6ÿFH6 улдиради. Эл Окподшони 
бугизлаб-буризлаб улдиради. Эл Окподшони пичоклаб- 
пичоклаб улдиради.
Кароргоада тирик жон колмайди.
Ана энди кароргохга ут куйиб юборажак буладилар.
— Минбаъд, мусулмонлар, минбаъд! - дея амр бе- 
ради ок отлик. - Бу иморатни Окпошшо Петербургдан 
олиб келмади! Бу иморат узимизнинг иморатдир! Онка- 
дарким, Окпошшо келиб жойлашиб олди! Шундай экан, 
минбаъд иморатга зиён бермангиз.
Эл тутантирикни оёк ости га ташлайди. Тепкилаб- 
тепкилаб учиради.
— Мусулмонлар! - зафарона дейди ок отлик. — 
Мана, Окпошшош! ер билан яксон этдик! Эл-юртимизни 
Окпошшодан озод этдик! Алхол, энди уз юртларингизга 
Узларингиз бек булиб кун кечиргайсизлар!
Эл шод-хуррамлигини шойи этиш учун карнай-сурнай 
йуклайди.
Зим-зиё тун да карнай-сурнай кани?
Шунда эл ховучлари билан карнай чалади. Ховучлари 
билан сурнай чалади. Ховучлари билан сибизра чалади.
Рафлатда ётмишлар уйларидан ташкарилайди. Аланг- 
жаланг булади.
— Нима булди? - дейди.
Эл зафарларини шойи этади:
Уз юртимизни кайтиб олдик!
— Окпошшони пичокдан утказдик!
Эл ана шундай кайфиятда таркалади.
10
Окподшо келади - ана энди келади!
Фарронани Окподшо босади.
Окподшо шахар оралайди.
Шахарда тирик жон булади — гузар хайдайди.
Окподшо бобомиз уйшги-да босади. Момомиз била- 
гидан олиб отади.
Момомиз жали этиб ташкари тушади.
27


Момомиз уввос-уввос йирлайди. Момомиз ер таяниб 
турайин, дейди — туролмайди.
Окподшо момомиз сочидан бурайди. Окподшо мо­
момиз сочидан судрайди.
Момомиз ер кучиб-кучиб йирлайди. Момомиз ер 
тирнаб-тирнаб йирлайди.
Момомиз кон-кора какшайди.
— Улдим, улдим-а!..— дея вовайло этади.
Момомиз нимкала соз-нимкала соз оёк олади. 
Момомиз мункиб-мункиб одимлайди. Момомиз алпон-
талпон одимлайди.
Кетидан ушок урлонлари ияради.
Олдиларидан Ибодин соков келиб колади. Култирида 
бир кади катик булади.
Ибодин соков элга илжайиб-илжайиб утади. Ибодин 
соков Окподшога бакрайиб-бакрайиб утади.
Окподшо биров-бировига караб олади. Ажабона- 
ажабона елка кисади.
— Эй, чучела, йул булсин?—дейди.
Ибодин соков илжайиб-илжайиб ута беради.
— Эй, чучела, сенга айтаяпман?!
Ибодин соков Окподшога кайрилиб-да карамайди. 
Бакрайиб-бакрайиб ута беради.
Окподшо отини йурттириб боради. Ибодин соков 
олдини олади.
Ибодин соков от тумшурига илжайиб карайди. 
От лик подшога илжайиб карайди. Отликни айланиб 
карм ан булади.
Шунда, бошка бир отлик туранок булади.
Ибодин соков бир унг отликка илжаяди, бир чап 
отликка илжаяди. Буш кулини гузар тараф «ниш» эта­
ди. «У-у-у», дейди:
«Хай, анави гузарга кетаяпман».
Сурин, култиридаги катикка ишора беради:
«Катик олиб кетаяпман».
Окподшо катикка эгилиб карайди.
— КатиБини олиб ичамизми? - дейди.
— Куй-е, буларни катирини ичиб буладими!
— Ким билади, энасини сориб катик киладими! 
Окподшо камчи сопини Ибодин соков пешонасига
нукилайди.
— Олдимга туш! — дея зурумлайди.
Ибодин соков элга бир караб олади. Бошини сарак- 
сарак этади. «Па-па-па», дейди:
28


«Эл олдидан утдим, бировиям катик сурамади».
Ибодин соков илжайиб-илжайиб тура беради. «Ав- 
ав-ав», дейди:
«Энди гузарга бораман. Гузарда катик кетади».
Окподшо кадига эгилиб карайди. Катикка тупуради. 
Балрамлаб-балрамлаб тупуради:
— Туф, ах, туф!
Окподшо этик учи билан Ибодин соков иягига 
туртади.
— Булдими, чучела? — дейди. — Кани, энди юр!
Ибодин соков бир катикка карайди, бир Окподшога
карайди. Лабларини буради-буради...хунграб йирлаб 
юборади. Катигани курсатиб-курсатиб йиглайди: «Эа- 
эа-эа», дейди:
«Энди, аямга нима дейман?»
Ибодин соков йиглайди-йирлайди... катирини Окпод­
шога сепиб юборади. Забт билан уйи тараф кочади.
— Тухта, чучела!
— Т^хта дейман!
Ибодин соков пир-пир чопиб куя беради.
Шунда, Окподшо милтик пешлайди. Ибодин соков 
чуйдасини кузлайди.
Р к дол нишонлайди.
Жулдур-жулдур Ибодин соков чал пак булиб учади.
Окподшо от йурттириб боради.
Иркит-иркит Ибодин соков юзлари илжая-илжая 
сулади.
Иркит-иркит Ибодин соков кузлари бакрая-бакрая 
сунади...
«Энди... аямга нима дейман?»
11
Ёрмозорда мухташам бир масжид-мадраса булади.
Окподшо м^мин-мазлумни ана шу Ёрмозор масжид- 
мадраса кошида тудалайди.
Мумин-мазлум мунрайиб-мунрайиб ту ради. Мумин 
мазлум жовдираб-жовдираб туради.
Мумин-мазлум бир-бирови коксита йирлайди. Мумин- 
мазлум бир-бирови елкасига йиглайди.
Мумин-мазлум узун кун ана шундай туради.
29


Генерал Скобелев/кунботарда ташриф этади.
' Шаковатпанох^гуралар билан фалокатмаоб хокимлар 
хамрохлигида келади.
Генерал Скобелев мумин-мазлум узра кахр билан 
кариллайди:
— Сарт-собакалар! — дейди. — Ораларингдан бир 
нобакор сарт олампанох олий хазратларига кул кутарди! 
И
ргиш о
хам исён килди! Урусия салтанатининг унта 
муаззам аскарини шахид этиб, 
розий
булди! У л ноба­
кор — мулла Намоздир! Мулла Намоз осий булди! 
Мулла Намоз борий булди! Биз ул осий хам борийни 
бугун тополмадик, эрта-индин албатта тонамиз! Сиз ул 
нобакорни топишда олампанох олий хазратларига мадад 
берингиз! Куркмангиз, олампанох ул осий хам борий 
банда конидан кечади!
Мумин-мазлум сукутда колади. Мумин-мазлум на- 
фас ютади.
Генерал Скобелев карр-карр этади:
— Осийлик хам борийлик кимдан кузюлди — била- 
миз! Аммо бу нонкурлик каерда кузролди? Жавоб бе­
рингиз! Л олковник Чяцусрвский!/
— Лаббай-лаббай?
Генерал Скобелев кетида мулла мушук булиб турмиш 
Чайковский лип этиб олра утади.
— Лаббай, таксир, лаббай? — дейди.
— Айтингиз, бу осийлик хам борийлик каерда куз­
ролди?
Чайковский боши билан мухташам бинога имо бе- 
ради.
— Манави чолдеворхонада кузголди, жаноби олий- 
лари, — дейди.
— Бу кандай чолдеворхона булди?
— Бу масжид булди, жаноби олий лари!
— Осийлик ила масжид орасида не муштараклик 
булди?
— Мулла Намоз ана шу масжид имом хатиби, жа­
ноби олийлари.
— Осий банда мулла Намозни ок кигизга утирризувчи 
муридлари ана шу масжидда тоат-ибодатланади, дей- 
сиз-да?
— Топдингиз, жаноби олийлари, топдингиз.
— Масала равшан булди!
Генерал Скобелев узанги йулдошлари билан маш- 
варатлашади.
12
30


13
Окподшо мумин-мазлумни йул унгига хайдаб ^тади.
Окподшо кукони аравасимон учта туп судраб ке- 
лади.
Генерал Скобелев мумин-мазлум билан туплар орали- 
рида ту ради. От гижинглатиб-от гижинглатиб ту ради.
— Сарт-собакалар! — дейди. — Урусия подшо хаз- 
ратлари уз истибдод салтанати кувваи кудратини куз-куз 
этмок учуй туп отади! Туп отиш билан хамоханг намоз 
укилади! Амр этувчи узим буламан!
Генерал Скобелев тупчиларга амр беради:
— Туплар шайлансин!
Туплар шарак-шурук булади.
Генерал Скобелев мумин-мазлумга амр этади:
— Ётилсин! Юзлар ерга куйилсин! Кулоклар ёпил- 
син! Намоз укилсин!
Мумин-мазлум масжидга руку .этади. Мумин-мазлум 
ер чуккалайди. Мумин-мазлум пешонасини ер куяди — 
мисоли намоз укимиш булади.
— Ногоралар чалинсин!
Нояорачилар бодратиб-бодратиб ноюра чалади.
— С>тилсин!
Учта туп бирваракай отади. Гумбур-гумбур отади. 
Масжид куюк-куюк тутунда колади.
— Турилсин!
Мумин-мазлум ердан бот олади.
Мумин-мазлум кул ковуштириб-кул ковуштириб ту- 
ради.
— Отишга шайлансин!
Туплар жангир-жунгур укланади.
— Ётилсин!
Мумин-мазлум тагин пешонасини ер куяди. Мумин- 
мазлум тарин кулок-чаккасини ушлайди.
— Отилсин!
Масжид коп-кора тупон булади.
Норорачилар бодратиб-бодратиб ноюра чалади.
Шунда, бир нуроний чол мазлумни ёриб-ёриб ол- 
динлайди. Нуроний чол йул ид 

fob
булмиш милтик- 
тирларни кайириб-кайириб олдинлайди.
Нуроний чол генерал ни кузлаб келади. Нуроний чол 
генерал этигига кафт куяди.
Генерал Скобелев этиги билан нуроний чол ияк- 
соколидан итариб ташлайди.
31


— Йукол, сарт-собака, этигимни харом этасан! — 
дейди генерал Скобелев. - Мен, сен сарт-собакаларни 
этигим пошнасига олмайман!
Нуроний чол далбанглаб-далбанглаб боради-боради -
кети билап jh-ириб колади.
-/ Капитан Кайшовский! у  йуклайдн генерал. - Кай- 
шовскии дейман! Манави кари сарт-собака ким булди?
Кайшовский хадахалаб-хадахалаб боради. Генерал 
Скобелев узангиси олдида мулла мушук булади.
— Умархон 
эшоu fj  жаноби 
олийлари, 
Умархон 
эшон! - дейди. 
" "
— Эшон ту гул, — дейди генерал Скобелев. — Мухам­
мад пайгамбар булсаям, этигим пошнасига олмайман!
— Ажаб киласиз, жаноби олийлари, хул ажаб ки- 
ласиз!
— Сурангиз, кари сарт-собака нима максадда эти- 
гимга осилади?
Кайшовский Умархон эшонни генерал Скобелев 
узангиси кошида бетма-бет этади.
— Xa-а, эшон? — дея зурумлайди генерал. — Нима 
дейсан?
Умархон эшон калт-калт этади. Умархон эшон дудук- 
лана-дудуклана айтади:
— Таксир... — дейди, — таксир, мен бир кам сак- 
сонда булдим...
— Акл ёшда эмас, акл бошда, эшон! — дейди ге­
нерал Скобелев. — Мен уттиз ёшимда Хиванц тиз 
чуктирдим! Мана, )птиз икки ёшимда ^ у щ н и тарик- 
дай тиркиратдим! Саксонни уриб куйиб, сен нимани 
котирдинг?
— Офарин, таксир, офарин, )птизида эр атанган, 
киркида шер атанар, дейдилар. Таксир, мен бир кам 
саксонда...
— Масала равшан булди: саксон ёшимни хурмат эт, 
демокчисан-да? Эшон, туземецлар узидан бир ёш катта 
булсаям хурматини бажо этади. Бобо, дейди, момо, 
дейди. Она, дейди, ака, дейди. Туземецлар узидан бир 
ёш катта булсаям сиз-сизлаб мурожаат этади. Тузе­
мецлар узидан ёши катталарга кулини куксига куйиб 
салом беради, йул беради, жой беради. Эшон, биз Улуг 
Урусиямиз! Улур Урусия ёш билан карини билмайди! 
У уз оти ^узи билан — Улур Урусия! Булди, энди 
туземецча урф-одатларингни йук этамиз! Энди Улур 
Урусия урф-одатларини кабул этасан!
32


— Таксир, мен ёшимни пешламокчи эмас эдим. 
Мен... саксон ёшли бир муйсафид, калом учун ижозат 
тиламокчи эдим.
— Ижозат, айтингиз!
— Таксир... Сиз тупга тутажак даргох масжид...
— Масжид булса нима бунти?
— Масжид Худой таоло даргохидур, таксир. Худой 
таоло даргохидур.
Ол-а, эшон, ол-а! Ислом дини Туркистонга VIII 
асрда келди, VIII асрда! Ислом Туркисхоида~у#-асрдац 
зиёд хукмронлик килди, ун асрдан зиёд! Булди, етар 
энди! Энди У.тур Урусия хукмронлик килади, Улур 
Урусия! Улур Урусия Молия вазири Вишнегородский 
жаноблари нуктадоилик ила башорат эгганларИдаи, Тур- 
кистон — Урусия тожидаги олий киммат дур булади! 
XIX аср — Улур Урусия асри булади!
— Кадамларига хасаиот, таксир, кадамларига хаса- 
нот. Аммо-лекии масжидимизни тупон этсалар, мумин- 
мусулмонлар каерда фасохат хам балорат саборин ола- 
дурлар, таксир?

Урис-тузем мактабларида сабок оласан! _Петер- 
бургдан миссионер Остроумов жаноблари келмокдалар! 
Миссионер Остроумов! Остроумов демак — нима демак, 
биласаими? Остроумов жаноблари уз отлари узлари 
билан уткир акл сохиби! Уткир акл сохиби Остроумов 
урис-тузем мактаблари дастуриламалини тузмокдалар! 
Жаноб Остроумов хали-замон уз дастуриламали билан 
келиб коладилар! Туркистонда урис-тузем мактаблари 
очадилар! Сен энди урис-тузем мактабларида Улур 
Урис имлоснни укийсан! Сарт-собакача итдум имлонгни 
ёндириб ташлаймиз! Туркий тилларни йук этиб таш- 
лаймиз!
— Бажонидил, таксир, бажонидил. Окпошшо хаз- 
ратлари рушду хидоят этсалар, укурмиз. Аммо-лекин 
мумин-мусулмонлар масжидида нафакат сабок ола>

Download 0,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish