V. Бирлашган Мнллатлар


ур-  лар... Биламан, эшон, биламан! — чурт булади гене­ рал. — Энди... черковда тоат-ибодат этасан! Масжидлар-  1



Download 0,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/7
Sana22.02.2022
Hajmi0,68 Mb.
#88995
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
fayl Otamdan qolgan - 15.04.2015 07-04-10

1ур- 
лар...
Биламан, эшон, биламан! — чурт булади гене­
рал. — Энди... черковда тоат-ибодат этасан! Масжидлар- 
1Ш йук этамиз — черкс 
шз! Ана^ Тухтамищхон
мокда! 
Булмаса, 
кимсаи Тухтамишхон 
авлодлари! 
Энди — сени чукинтирамиз!
— 
Бажонидил, таксир, бажонидил. Окпошшо хаз- 
ратлари азму ихтиёр айлаганларидай була колени. Аммо­
ну Fafiлари! Нурайлар
черковларида чукин-
2-1940
33


лекин ахли халк кузида Худой таоло даргохини тупга 
тутсалар, халк каррайдур, таксир, халк каррайдур.
— Халк?!
— Шундай, таксир, шундай. Халк кулласа — бор 
буладур, халк карраса — хор буладур.
— Канака халк?!
— Ул мулт-мулт кора кузлар оти — халкдур, так­
сир. Халк бор — хак бор.
Генерал Скобелев димок-диморида кулади.
— Ол-а, эшон, ол-а! — дейди. — Булар пода, эшон, 
пода! Булар олдин подадан одамга айланмори лозим 
б^лади! Одамдан оломонга айланмори лозим булади! 
Оломондан эса, халкка айланмори лозим булади! Де­
мак, булар халк булиш учун иккита-учта боскични бо- 
сиб $п>юклари даркор булади! Биласанми, эшон, Улур 
Урусия нима учун ёввойидан-ёввойи Осиёга ташриф бу- 
юрди? Манави сарт-собакаларни одамга айлантириш учун 
ташриф буюрди! Улур Урусия олдида сарт-собакадан 
инсон яратишдай башарий хам савоб иш турибди! Улур 
Урусия салтанати — халоскор салтанат!
Генерал Скобелев кариллайди-кариллайди — тиззаси 
билан отини никтайди. Умархон эшондан беш-олти одим 
олислаб оёк илади.
— Отишга шайлансин! — дейди. - Ётилсин! На- 
моз укилсин!
Норорачилар бодратиб-бодратиб норора чалади.
— Отилсин!
Худодаргох кунпаякун булади.
14
Бобомиз тогда дала танлайди-танлайди — бинойидай 
дала тополмайди.
Бари ер кетмон курмаган ер булади.
Шунда, Куобон кораюшгиз уз даласини беради.
— Ана, оТГГЗШак, — дейди Курбон. — Коракирризда 
дала булмайди. Дала узбакда булади. Коракирризда мол 
булади. Коракирриз кир-адирда мол бокади. Узбак дангг- 
далада экин экади.
Бобомиз Курбон коракирризни курук 
1^ймайин дея, 
куйин ковлайди.
Курбон коракирриз бобомиз билагидан ушлайди.
34


-
Тек Утир, Узбак, тек утир, — дейди. - Узбак 
куйнида булди нима, коракирриз куйнида булди нима.
Бобомиз узун кун кетмон чопади.
«Булди, энди Окпошшо йук булди».
Бобомиз ана шундай ишонч билан кетмон чопади. 
Бобомиз олам бехабар булади.
Окподшо кадамба-кадам куради. Адирма-адир куради. 
Кирма-кир куради.
Торлаб-тоглаб куради.
Охир-окибат - бобомиз даласини топиб келади. 
Бобомиз аланг-жаланг булиб колади. Бобомиз довди- 
раб-довдираб колади.
Аммо сир бой бермайди. Мезбон мисол бош ирраб 
тур; '
ж

штириб тура беради.

, . 
1ди, йук, дейишини-
да билмайди.
Окподшо бобомиз кулларини кетига кайириб бой- 
лай ди.
Ана шунда бобомиз Окподшо кетида турмиш'^Ходш^ул 
мингбошн;; тилмочини таниб колади. Тайин, мени шу 
Асхал нурай ушлаб берди-ёв, дея уйлайди.
— Сенга нима эди, нурай? — дейди бобомиз. — Сен 
туккиз кайтганга нима эди?
— Мен бир тилмочман, Кетмон, кул тилмочман.
— Шу кунингдан кура, кет юртингга, туккиз кайт- 
ган, кет!
— Козон Фарюнадан-да кул, Кетмон.
Окподшо бобомиз кетидан милтик укталиб-укталиб 
юради.
Бобомиз шудгор оралаб юради.
Окиодшо-да шудгор оралайди.
Ана шунда бобомиз бардоши дош беролмайди. Fa

Download 0,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish