Юрак ва кон-томирлар касалликлари нур ташхиси


Юрак рентген-анатомияси буйича нормал курсаткичлар



Download 94 Kb.
bet3/7
Sana03.07.2022
Hajmi94 Kb.
#738063
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Лекция4

Юрак рентген-анатомияси буйича нормал курсаткичлар.
Умуртка погонасидан урта чизик утказилганда юракнинг 1/3 кисми унгда, 2/3 кисми чапда жойлашади. Юракнинг унг чегараси – умуртка погонасида четидан 2 см чикиб туради. Юракнинг чап чегараси – medioclaviсularis чизигига 1.5-2.0 см етмайди. Аорта равоги умров суягига 1.5-2.0 см етмайди. Тугри проекцияда чапдан упка артерияси ва чап булмача ейлари узунлиги нормада 1.5-2.0 см. Юрак ва кон-томирлар соялари баландлиги 1:1 (атриовазал бурча уртада жойлашади). Кардиоторакал индекс – юракнинг кундаланг диаметри кукрак кафасни ички диаметрига нисбати – нормада 1:2 (50%). Ретрокардиал соха унг кия проекцияда – 3 см. Чап кия проекцияда чап коринча сояси умуртка погонаси соясига 1 см гача тушиб колишга «хаки бор». Юракнинг энг олди камераси – унг коринча, энг орка камераси – чап булмача. Пастга тушувчи аорта кутарилувчига нисбатан оркада жойлашади. Чап булмача катталашганда кизилунгач силжийди – катта радиус >6 см (дилатация), еки кичик радиус < 6 см буйича (гипертрофия). Кизилунгач аорта равоги даражасида хам силжиши мумкин. Демак патологияда кизилунгачни силжитиши мумкин чап булмача, пастга тушувчи аорта ва аорта равоги.


Нега рентгенологик текширув нисбий анатомик маълумот беради?

  1. Юрак камерали ва кон томирларни факат ейлари куринади, бушлигини улчаб булмайди.

  2. Юрак еки кон томир камераларини аниклашда кийинчилик тугилиши мумкин. Масалан

    1. тугри проекцияда чапдан пастки ей нормада чап коринча ейи, лекин Фалло тетрадасида бу ей унг коринчаники булади, 4чи ей кайси юрак камерасига тугри келишини аниклаш учун кушимча белгиларга эътибор бериш керак – унг коринча катталашса 4 ей диафрагма устида булади ва кардиодиафрагмал бурчак уткир булади, чап коринча катталашса 4чи ей диафрагмага чукади ва кардиодиафрагмал бурчак 90 градусдан юкори булади.

    2. Тугри проекцияда унгдан 2та ей булади, митрал етишмовчиликда кушимча 3 ей – чап булмача ейи кушилади ва х.к.




Download 94 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish