Юрак ва кон-томирлар касалликлари нур ташхиси



Download 94 Kb.
bet5/7
Sana03.07.2022
Hajmi94 Kb.
#738063
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Лекция4

Радионуклид сцинтиграфия


  1. Миокард перфузияси (ишемия, инфаркт сохаси – совук учок) – модда миокардда йигилади. Нагрузка ва дорилар билан функционал текширувлар утказиш мумкин.

  2. Юракнинг гемодинамик параметрлари (хайдаш фракцияси) – модда конда айланади

  3. Инфаркт сохасини тасвирлаш (инфаркт сохаси – иссик учок) – модда инфаркт сохасида йигилади.

ОРТИРИЛГАН ВА ТУГМА ПОРОКЛАР.


Уларнинг ташхиси сонографиядан бошланади, сонография порокларни бевосита ва билвосита белгиларини курсатади. Бевосита белгилар – клапанлар торайиши, холати (кальцинат, вегетация), харакати; патологик окимлар, бошка анатомик дефектлар. Билвосита белгилар – асосан юрак ва кон томирлар катталашиши ва функционал узгаришлар. Порок яхши ривожланган даражада ташхис кийинчилик тугдирмайди. Рентгенологик текширувлар киска вариантда булса хам доим кулланиладилар. Бу ерда ташхис билвосита белгилар (ейлар катталашиши), упкадаги узгаришлар ва функционал узгаришларга асосланади. Тугма порокларда доим ангиография килинади (олтин стандарт).

ОРТИРИЛГАН ПОРОКЛАР ГЕМОДИНАМИКАСИ


Митрал стеноз. Митрал тешиги торайиши - чап булмача гипертрофияси – чап булмача дилатацияси – упкада кон димланиши (эрта булади) – Китаев рефлекси («упкани селдан саклайди», артериолалар кискариши) – артериал гипертензия – унг коринча гипертрофияси – дилатацияси – нисбий 3 табакали клапан етишмочилиги – унг булмача дилатацияси – катта кон айланиш доирасида кон димланиши. Аорта ва чап коринча кон озлиги туфайли гипопластик буладилар. Митрал стенозда юрак катта булмайди лекин упкада узгаришлар эрта бошланади (хос).
Митрал етишмовчилик. Систолада конни бир хажми булмачага кайтиб боради ва диастолада яна коринчага тушади. Бу кон аортага чиколмайди ва уша учун ортикча еки улик кон хажми деб аталади. Бу улик кон хажми булмача ва коринча аро баллотация булади, вакт утган сари купаяди ва булмача ва коринчани дилатациясига олиб келади. Декомпенсация ва упкадаги узгаришлар нисбатан кеч булади. Булганда митрал стеноз схемаси буйича ривожланади. Чап булмача аневризматик кенгаяди (хос).
Аортал стеноз. Аортал клапан тешиги торайиши – чап коринча гипертрофияси – кутарилувчи аорта постенотик кенгайиши. Декомпенсацияда чап коринча дилатацияси – нисбий митрал етишмовчилиги (аортал порок митрализацияси) ва сунг митрал етишмовчилик схемаси буйича.

Download 94 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish