1-мавзу: Миллий истиқлол ғояси ва


И.А.Каримовнинг - Ўзбекистон Рсснубликасининг асосчиси ва тараққиётининг раҳнамоси



Download 0,88 Mb.
bet5/19
Sana23.02.2022
Hajmi0,88 Mb.
#130086
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19
Bog'liq
2 мавзу Миллий ғоя тарқатма материал (1)

И.А.Каримовнинг - Ўзбекистон Рсснубликасининг асосчиси ва тараққиётининг раҳнамоси.

  • Миллий истиқлол ғояси эволюцинсида И.А.Каримовнинг Ўзбекистон - келажаги буюк давлат копцепциясининг ахамияти.

  • И.А.Каримовнинг "Миллий истиқлол мафкураси халқ эътиқоди ва буюк келажакка ишончдир" асарининг аҳамияти.

    Миллий мафкура - мамлакатимизда яшаётган барча фуқароларнииг мафкураси, у ҳар бир ватандошимизнинг жамият, эл юрт олдидадги ўз бурч ва масъулиятини қай даражада адо этаётгашшгини белгилайдиган маънавий мезондир. Фукоро мафкурасининг кучи уларда яшаш манфаатинипг иечоғлик кучлилигидан келиб чиқади. Шунинг учун ҳум у тўғридан тўғри ижтимоий адолат, эркинлик, инсон ҳуқуқлари билан чамбарчас боғлападй ва улар билан уйғунлик касб этади. Фуқаро қанчалик мустақил фикрловчи, ўз тавдирини юрт, халк такдири билаи боғловчи, ўз ўрни ва қадрига эга бўлса миллий мафкура шунга маъноли, жозибали, таъсирчап ва кучли, яратувчан бўлади.


    Миллий мафкуранинг тамал тошини қўйган тарихий шахс И. Каримовдир. Маълумки, у киши мамлакатимизнинг"? биринчи раҳбари сифатида 1989 йил июнидан иш бошладилар ва мустақиллик тавдирини хал қилишии ўз қўлларига олдилар.Миллий мустақиллик ғоясининг асосий тамойиллари ўша йиллари ишланди. У кишининг раҳбарлигида 1989 йил 21 октябрдамиллат кўзғуси - ўзбек тилига давлат мақоми берилди. Орадап роппа-роса беш юз уч кун ўтгач Республика Президенти (1990 йил 24 март) лавозими жорий қилинди. И. Каримов Ўзбекистон Олий кенгаши сессиясида Президет бўлиб сайлаиди. Орадан кўп ўтмай шуйил 20 июнда у киши Мустақиллик Деклорациясипи қабул қилишнинг ташаббускори бўлиб чиқдилар. 1991 йил 31 августдамамлакатнинг мустақиллиги эълон қилинди. Буларнинг бари миллий мустақиллик ғоясининг дастлабки тантаналаридан бири эди.Энди ҳамма гап мустақилликни химоя этиш, уни мустаҳкамлашда эди. 1991 йилнинг охири ва 1992 йилнинг бошида кўп нарсаларда узилиш бўлиб, жуда оғир аҳволга тушиб. нақ очарчилик остонасида турар эдик. Иқтисодиётдан ташқари сиёсат, маънавит,ижтимоий хаёт соҳаларида ҳам талай муаммолар қалашиб етар эди. Мана шу соҳаларни тубдан ўзгартириб, мустақиллик заминида,ўз куч қудратимизга ишонган ҳолда нафақат осққа туришимиз, балки, хеч кимнинг этагисиз юриб кетишимиз керак эди. Минглаб долзарб саволларга зудлик билан мииглаб оқилоналик билан жавоблар топиш керак эди. Юртбошимиз ана шу саволларга «етти марта ўлчаб бир кесиш» тамойилига амал қилган ҳолда жавоблар топди. Бу жавоблар мажмуини эса мустақилликии мустаҳкамлашмиллий ғоясининг мажмуини ташкил этади.
    1992 йил июлида бўлиб ўтгап Ўзбекистон Республикаси Олий Кенгашининг XII чақириқ X сессиясида Президентимиз «Бугунги кунда халқни якдил қила оладиган ишлар ва ғоялар оз эмас, улар ичида энг улуғи, энг олийжаноби – Ўзбекистон Республикаси мустақиллигии таъминлашдир. Ана шу мақсад, ана шу ғоя атрофида бирлашсак, асло хор бўлмаймиз, азиз ватандошлар», деб чақирдилар. Ха, ҳамма гап мустақилликни мустаҳкамлаш, унга ёрқин келажак бахшида этиш, уни амалга оширишнинг аниқ йўл ва воситаларини ишлаб чиқиш, халқни бунга ишонтириш ва уларни бу эзгу мақсад йўлида уюштиришда эди. Бу мураккаб вазифалар янада ўктам фикр, қатъий ечимлар, илхомбахш ғояларни талаб қилар эди.
    Юртбошимиз мазкур сессиядаги нутқларида мамлакат олдида турган барча муаммоларнинг ечимини ўзида ифодалаши мумкин бўлган ғояни - халқчил, адолатпарвар жамиятни вужудга келтириш ғоясини илгари сурдилар. Бу ғоя заминида мамлакат иқтисодий, сиёсий, ижтимоий ва маънавий хастига боғлиқ бўлган қарашлар тизимини баён қилиб бердилар ва бу қарашларнинг оддий гап эмаслигига ва буларни амалга оширувчи кучларнипг мамлакатда бор экаплигига сессия қатнашчиларини ишонтирдилар, ҳамда Ватан учун бор кучу-ғайрати билан ишлайдиган фидоий кишиларсиз Ўзбекистоннинг келажагини тасаввур этиб бўлмайди, улар деқоилар орасида ҳам, ишчилар орасида ҳам, зиёлийлар орасида ҳам жуда кўплаб учрайди. Буидай инсонлар биқириқ-чақириқ куруқ даъватлар билан эмас, балки ҳақиқий бунёдкорлик билан машғул. Янги тариҳимиз ижодкорларини ҳар қанча дуо қилсак, уларнинг номларини ҳар қаича улуғласак арзийди, деб уқтирдилар.

    Download 0,88 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish