1-Мавзу. «Сув таъминоти ва канализация асослари» фани хақида маълумотлар. Сув билан таъминлаш ва сув истеъмолининг манбаилари



Download 1,24 Mb.
bet6/38
Sana25.06.2022
Hajmi1,24 Mb.
#702730
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   38
Bog'liq
МУРАД

Наманган вилоятида катта дарёлардан Норин,Сирдарё; кичик дарё ва сойлардан Ризасой – Чодоксой, Говасой, Сумсарсой, Косонсой, Кукумсой, Подшоота – Намангансой, Чортоксой асосий сув манбаи ҳисобланади.

Вилоят худудида Катта Наманган канали, Шмолий Фаргона канали, Охунбобоевномли каналлар курилган. Катта Андижон,Катта Фаргона каналларининг бошлангич кисмларидан Наманган вилоятига сув олинади.

Косонсой суви Косонсой сув омбори оркали бошкариб турилади.

Вилоятда 20 тадан ортик катта насос станциялари ва жуда кўп майда насос станциялари ишлайди. Бу насос станция системаларининг айримларида 2,3,4,5- кўтарма насос станциялари ҳам бор. Насос станциялар сувни Шимолий Фаргона каналидан, Охунбобоев номли каналдан, Сирдарёдан, Алихон каналидан ва бошка каналллардан олади.

Вилоятда 1775 км узунликда хўжаликлараро канал бўлиб, бунинг 642 км лик кисми ўзидан секундига 2 м3 гача, 566 км лик кисми 2-10 м3, 202 км лик кисми 10-25 м3, 197 км лик кисми 25-30 м3,169 км лик кисми 50 м3 дан кўп сув ўтказади. 200 км узунликдаги канал ўзанига бетон ёткизилган.

Хўжаликлар худудида 6854 км узунликда сугориш тармоги бор.





Очик ҳавзалардан 1-2-схемаларда келтирилган иншоотлар ёрдамида сув олинади: 

1-схема. Киргок сув олиш иншооти.

2-схема. Ўзан типидаги сув олиш иншооти


Ўзбекистон дарё сувларининг физик-химиявий таркиби ҳар хил, уларни ўрганиш билан турли илмий ташкилотлар шугулланишади.

Очик сув ҳавзаларининг физик-химиявий таркиби сув тозалаш технологиясига таoсир килса ҳам асосан лойкалик ва сувнинг ранги сув тозалаш самарадорлигини белгилайди, чунки худди шу белгиларга караб сув тозалашда ишлатиладиган коагулянтлар ва флокулянтлар микдори аникланади.

Ўзбекистон сувлари асосан лойкадир. Бу дарё лойкаликлари дарё кесими юзаси бўйича ўртача лойкалик ҳисобланади.

Шаҳар ва саноат корхонасига сув дарёнинг маoлум бир жойидан олингани учун ҳисобларда кабул килинадиган лойкалик бошкачарок бўлиши мумкин.

Кўпгина тадкикотчиларнинг текширишлари шуни кўрсатдики, сувнинг лойкалиги дарё ўзани тик кесими бўйича бир хил таркалмаган бўлади. Дарё ўзани тик кесими ўртача лойкалигидан фарк киладиган дарё окими киргок олди, юза ва тубига якин окимлар ҳисобланади.

В.Н.Ганчарев маoлумотига кўра дарёнинг лойкалиги дарё чукурлиги бўйича олинганида юза, ўрта ва тубидаги окимларда лойкалик куйидаги нисбийликка якин бўлар экан:




Download 1,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish