1-Мавзу. «Сув таъминоти ва канализация асослари» фани хақида маълумотлар. Сув билан таъминлаш ва сув истеъмолининг манбаилари



Download 1,24 Mb.
bet4/38
Sana25.06.2022
Hajmi1,24 Mb.
#702730
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   38
Bog'liq
МУРАД

Кичик Норин (узунлиги 150 км) дарёсига бошланиш кисмида Бурхон, Арчали деган чап ирмок келиб куйилганидан кейин Балигорт деб аталади, факат Жаланашдеган чап ирмок куйилган жойидан бошлаб у Кичик Норин деб аталади.

Норин дарёсининг ирмоклари жуда кўп. Булар ичида энг катталари Отбоши, Олабуга ва Кўкумерендир.



Отбоши (узунлиги 178 кмбошланиш кисмида Жангжир номи билан окади, бунга Коракуюн ирмоги кўшилади. У Норин дарёсига бориб куйилади.

Юкорида айтиб ўтганиздек Сирдарё Фаргона водийсининг шаркий кисмида Норин ва Корадарёнинг кўшилишидан ҳосил бўлади. Сирдарёнинг Кайроккум сув омбори кисмидан иккита йирик ва бир нечта майда насос станциялар сув олади.

Фаргона водийси доирасида Сирдарёдан факат учта йирик канал: чап томондан Охунбобоев номликанал ва Фарход канали, ўнг томондан Далварзин канали сув олади.

Сирдарё ва Корадарёнинг Фаргона водийсидаги ирмокларини адабиётларда уч гурухга бўлиб кўрсатилади: 


  1. Фаргона тизма тогларининг жануби-гарбий ён-багридан окиб тушадиган дарёлар;


  2. Чоткол тизма тогларининг жануби-шаркий ёнбагридан окиб тушадиган дарёлар;


  3. Олой ҳамда Туркистон тизма тогларининг шимолий ёнбагрларидан окиб тушудиган дарёлар.


Фаргона тизма тогларининг жануби-гарбий ёнбагридан Корадарёнинг ўнг ирмоклари – Ясси, Кўгорт, Кораунгур ва Мойлисув дарёлари окиб тушади.

Чоткол тизма тогидан окиб тушадиган дарёларга 16 та сой ва бир канча жилгалар куйилиб, булардан энг серсуви Гвасой, Косонсой ва Поччаотасойлардир.

Сугоришга сарфлангани учун Косонсой ва Говасой сувлари Сирдарёга етмасдан тог олди ва текисликларда куриб кетади. Факат сув тўлиб оккан даврда ва сел ёккан даврдагина у Сирдарёга етиб келади.

Олой ва Туркистон тизма тогларининг шимолий ёнбагирларидан кўпгина дарё ва сойлар окиб тушади. Улардан энг йириклари Оксув, Хўжабакиргон, Исфара, Сўх, Шоҳимардон, Исфайрам, Аравон, Окбура ва Куршоб дарёларидир.

Сирдарёнинг Фаргона водийсидан чикканидан кейинги чап ирмоклари, Туркистон тизма тогининг Гарбий кисми ва Нурота тизма тогларининг шимолий ёнбагирлаиданокиб тушадиган бир неча майда дарё ва кўпгина катта кичик сой ҳамда жилгалардан иборатдир. Бирок сувларнинг гоятда оз бўлганлиги ва тоглардан чикиши билан экин майдонларини сугоришга олиниши ҳамда ер остига сизиб кетиши сабабли бу дарё ва сойлар Сирдарёга етмасдан тог олди текисликларига сингиб кетади.

Бу дарё ва сойлар Сирдарёнинг ирмоклари ҳисобланади. Туркистон тизма тоги гарбий кисмининг шимолий ёнбагридан окиб тушадиган дарё ва сойлардан ҳавзаси майдонининг каттарок ва суви кўпрок бўлганлари: Босмондисой, Каттасой, Шаҳристонсой, Зоминсув ва Сангзор дарёларидир. 


Download 1,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish