1-Мавзу. «Сув таъминоти ва канализация асослари» фани хақида маълумотлар. Сув билан таъминлаш ва сув истеъмолининг манбаилари



Download 1,24 Mb.
bet8/38
Sana25.06.2022
Hajmi1,24 Mb.
#702730
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   38
Bog'liq
МУРАД

Ер ости сувларининг Ўзбекистон худуди бўйлаб таркалганлигини гидрогеологлар худуднинг физик-географик ва геологик тузилишига караб иккита асосий: Шаркий тог тизмаларидан ташкил топган ва гарбий платформа вохаларига бўлиб тушунтиришади.

Тизма тог вохаси ўз навбатида куйидаги гидрогеологик районларга бўлинади:


  1. Чоткол-курама ер ёрикларидаги сув ҳавзалари,


  2. Нурота-Туркистон ер ёрикларидаги сув ҳавзалари,


  3. Ҳисор-Зарафшон ер ёрикларидаги сув ҳавзалари,


  4. Марказий Кизилкум ер ёрикларидаги сув ҳавзалари ва артезиан сув ҳавзалари,


  5. Тог артезиан ҳавзалари, 


  6. Фаргона артезиан ҳавзаси,


  7. Тошкент олди артезианҳавзаси,


  8. Зарафшон артезиан ҳавзаси,


  9. Сурхондарё артезиан ҳавзаси,


Турон платформа артезиан вохасига куйидагилар гидрогеологик районлар киради:


  1. Амударё артезиан ҳавзаси,


  2. Сирдарё артезиан ҳавзаси,


  3. Устюрт группалари артезиан массиви.


Ер ости сувларини истеoмол этиш очик сув ҳавзаларидан фойдаланишга нисбатан кулай ва бу сувларнинг сифати санитария-гигиена жиҳатдан яхши бўлганлигидан аҳоли уни биринчи навбатда истеoмол этиши керак.

Юкорида келтирилган маoлумотлардан кўриниб турибдики, Ўзбекистон аҳолиси якин келажакда истеoмол учун ер ости сувлари билан таoминланиши мумкин.

Лекин ер ости сувларидан истеoмол учун фойдаланиш очик сув ҳавзаларининг окимига катта таoсир килади. Шунинг учун ер ости сувларидан ҳар хил максадларда фойдаланишдан олдин шу районнинг сув ресурсларидан комплекс фойдаланиш генерал планлари ишлаб чикилган бўлиши керак.

Республикамиз худудида 20 мингдан ортик ер ости артезиан сувлари борлиги аникланган. 14 минг парма кудук кавланган, буларнинг 4 мингдан кўпрогидан сув ўзи окиб чикади. Шунга карамасдан айрим вилоятларда ер ости сувлари кам. Лекин кейинги вактларда ер 300 м ва ундан чукур кавланиши муносабати билан Кизилкум, Карши даштида, Амударё этакларида ва Устюртда ер ости сувлари борлиги аникланди, 30 млн. гектар яйлов сув билан таoминланди. Чукур кавланган парма кудуклардан сувнинг ўзи окиб чикса, уни аҳоли сув таoминотида ишлатиш иктисодий жиҳатдан кулай ҳисобланади, агар сув 300 м ва ундан чукур ерлардан насос билан тортиб олинадиган бўлса, бу сувлар иктисодий жиҳатдан фойдали бўлмайди; шунинг учун аҳолининг сув таoминотида очик сув ҳавзаларидан фойдаланиши кулай ҳисобланади.


Download 1,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish