2 – кисм. Радиотехника. Электр сигнали нима ва у қандай параметрлар билан характерланади?


Декаметрли тўлқинларда “Қотиш” (“Замирания”) ва “Жимлик зонаси” (“Зона молчания”) эффектларининг ҳосил бўлишини тушунтиринг



Download 1,04 Mb.
bet6/11
Sana22.06.2022
Hajmi1,04 Mb.
#692952
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
07. Радиотехника

Декаметрли тўлқинларда “Қотиш” (“Замирания”) ва “Жимлик зонаси” (“Зона молчания”) эффектларининг ҳосил бўлишини тушунтиринг.

Жавоб:
Қотиш” (“Замирания”) Декаметрли тўлқинларда (ҚТ-қисқа тўлқинлар) узатувчи ва қабул қилувчини орасида турли хил мухитлар ва унинг температураси, ўтказувчанлиги турлича бўлганлиги учун сигналнинг бузилиши, тартибсизланиши ва титраш юз беради. Натижада фойдали сигналнинг частотаси, амплитудаси, фазалари ўзгариб кетади. Буни таъсирида қабул қилувчи қурилма параметрига сигналлар параметри тўғри келмай “қотиш”эффекти хосил бўлади ёки антенна таянчи мустахкам щрнатилмаслиги натижасида антенна шамол ёки бошқа сабабларга кўра қимирлайди. Натижада сигнални охирини қабул қилинган олдинги сигналга қўша олмай қолади. Йўёналтирилган антенналарда кўпроқ учрайди.
Жимлик зонаси” (“Зона молчания”) - радиотўлқинлар тарқалаётганда ер сиртининг айрим жойларида сигнал сўниши юз беради. Ана шу сигнал сўнган жойдан бошлаб ионосфера қатламидан қайтган тўлқин тушган жойигача чимлик зонаси хисобланади.





  1. Антенна-фидер қурилмалари деганда нимани тушунасиз?

Жавоб: Антеннани узатгич ѐки қабул қилгич билан бирлаштирувчи узатиш линияси фидер деб номланади. Антенна – фидер қурилмалари радиоалоқа линиясининг муҳим
э лементларидан бири ҳисобланади. Сирт ва фазовий тўлқинлар интерференцияси яьни хар-хил фазали тебранишлар бир-бирига қўшилиши мумкин. Натижада қабул қилиш нуқтасида сигнал тебраниши ва тартибсизланиши юз беради. Шу холатни олдини олиш учун ахборот узатиш томонида Антифидер қурилмалари ўрнатилади. Бунда турли фазадаги тўлқинлар қўшилишини олдини олади.Фидер сўзи инглизча «to feed» феълидан олинган бўлиб, таъминламоқ деган маънони билдиради. Фидер антеннани узатгич билан боғловчи қурилма бўлиб (ѐки қабул қилгич билан), у нурлатмаслиги, тўлқин энергиясини минимал йўқотиши, антеннанинг қаршилигини ва узатгичнинг чиқиш қаршилиги билан мослаши (ѐки қабул қилгичнинг кириш қаршилиги билан) керак. Фидер югурма тўлқин режимига яқин бўлган режимда ишлаши мақсадга мувофиқ. Фидернинг ФИК унинг чиқишига уланган юклама қуввати Р2нинг киришдаги қувват Р1исбатига тенг. Фидер қанча узун бўлса, унинг сўниш коэффициенти шунча катта бўлади. Бу эса ўз навбатида ФИК камайишига олиб келади.


  1. Download 1,04 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish