2 – кисм. Радиотехника. Электр сигнали нима ва у қандай параметрлар билан характерланади?



Download 1,04 Mb.
bet8/11
Sana22.06.2022
Hajmi1,04 Mb.
#692952
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
07. Радиотехника

Элементар электр тебратгич (ЭЭТ)деб, бутун узунлиги бўйлаб доимий амплитуда ва фаза тақсимотига эга, ўлчамлари ишчи тўлқин узунлигидан анча кичик бўлган сим бўлагига айтилади. У нурлатувчи тизимларни тахлил қилишда катта қулайликлар яратадиган идеаллаштирилган тизим ҳисобланади. Идеаллаштирилган дейилишига сабаб эса, бутун узунлиги
бўйича ўзгармас тўлқин амплитудаси ва фазасига эга бўлган нурлатгич яратиш мумкин эмаслигидадир. ЭЭТ ўрганиш, антеннанинг тўлқин нурлатиш жараѐнини тушуниш учун жудда муҳим. Ток оқаѐтган ҳар қандай ўтказгични ЭЭТ дан ташкил топган
н урлантирувчи тизим деб ҳисоблаш мумкин. Бунда, токлар орқали ҳосил қилинадиган майдонни аниқлашда суперпозиция усулларидан фойдаланиш, яъни антеннани элементар тебратгичларнинг йиғиндиси сифатида кўриб чиқиш мумкин.Герц диполи ѐрдамида электромагнит тўлқинларнинг ҳосил қилиниши
Надененко диполи
Кенг диапазонда узлуксиз ишлатиш учун пасайтирилган тўлқин қаршиликли тебратгичлар (Надененко диполи, диапазонли шунтланган тебратгичлар ва ўз-ўзини тўлдирувчи тебратгичлар қўлланилади.
Қ Т диапазонида металл пластиналар симлар билан алмаштирилади. Натижада антеннанинг диапазонлик хоссалари бироз камаяди. Ясси тебратгичнинг кириш қаршилигини тебратгич юқорисидаги бурчакни ўзгартириш орқали ўзгартириш мумкин. Етарлича кенг полосалилик 60...90°
бурчак оралиғида сақланади. Бу антенна қаршилиги WФ= 220 Ом бўлган фидер ѐрдамида озиқлантирилганда тебратгичнинг ЮТК си 0,5 дан кичик
бўлмайди. Антеннанинг ЙД сини торайтириш учун созланган пассив тебратгичлар – рефлектор ва директорлар қўлланилади. Улар (0,1...0,3)λмасофада жойлаштирилади. Турли йўналишларда жойлашган корреспондентлар билан алоқа ўрнатиш учун антеннанинг ЙД сини кенгайтириш лозим.Бу антеннанинг фидер билан кенг полосада мослашишини таъминлаш учун Надененко диполидан фойдаланилади.



  1. Қабул қилувчи қурилмаларнинг структуравий схемасини чизинг ва ишлаш принцини тушунтиринг.


Download 1,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish