6-боб липидлaр aлмaшинуви


-жадвал. Ёғ кислоталарнинг тузилиши



Download 3,93 Mb.
bet3/35
Sana22.02.2022
Hajmi3,93 Mb.
#86074
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   35
Bog'liq
6-bob. Lipidlar almashinuvi.

1-жадвал.
Ёғ кислоталарнинг тузилиши

Кислота номи

Сn:m

ω

Кислота структураси

Тўйинган

Миристин

14:0




СН3-(СН2)12-СООН

Пальмитин

16:0




СН3-(СН2)14-СООН

Стеарин

18:0




СН3-(СН2)16-СООН

Тўйинмаган

моноен

Пальмито-олеин

16:1∆9




СН3-(СН2)5-СН=СН-(СН2)7-СООН

Олеин

18:1∆9






СН3-(СН2)7-СН=СН-(СН2)7-СООН

полиен

Линол*

18:2∆9,12

6

СН3-(СН2)4-СН=СН-СН2-СН=СН-(СН2)7-СООН

α-Линолен*

18:3∆9,12,15

3

СН3-СН2-СН=СН-СН2-СН=СН-СН2-СН=СН-(СН2)7-СООН

Эйкозатриен

20:3∆8,11,14

6




Арахидон**

20:4∆5,8,11,14

6

СН3-(СН2)3-(СН2-СН=СН)4- (СН2)3-СООН

Эйкозапентаен
(тимнодон)

20:5∆5,8,11,14,17

3

СН3-СН2-(СН=СН-СН2)5- (СН2)2-СООН

Докозопентаен
(клупанодон)

22:5∆7,10,13,16,19

3




Докозагексаен

22:6∆4,7,10,13,16,19

3




Эслатма: Сn:m — ёғ кислота молекуласидаги углерод атомлари сони (n) ва қўш боғлар сони (m); ω(6, 3) — метил гуруҳи углеродидан саналганда биринчи қўш боғ жойлашган углерод атоми номери; ∆ — карбоксил гуруҳ углерод биринчи атомидан бошлаб қўш боғнинг жойлашиши; * — организмда синтезланмайдиган ёғ кислоталари (алмаштирилмайдиган); ** — арахидон кислота линол кислотадан синтезланиши мумкин.


Кўпчилик ёғ кислоталар организмда синтезланади, лекин полиен кислоталар (линол ва линолен) синте­зланмайди ва овқат билан тушиши керак. Бу ёғ кислоталари алмаштириб бўлмайдиган ёки эссенциал деб аталади. Инсонлар учун полиен ёғ кислоталарининг асосий манбаи ўсимлик ва балиқ мойи ҳисобланади, уларда ω-3 туридаги кислоталар кўп сақланади.


Ацилглицероллар — уч атомли спирт глицерол ва ёғ кислоталарининг мураккаб эфири. Глицерол битта, иккита ёки учта ёғ кислоталари билан боғланиши ва тегишли моно-, ди- ёки учацилглицеролларни ҳосил қилади (МАГ, ДАГ, УАГ). Инсон организмидаги липидларнинг асосий қисмини учацилглицероллар – ёғлар ташкил этади. Улар ёғ ҳужайраларида – адипоцитларда заҳираланади ва оч қолганда энергия манбаи сифатида фойдаланилади.
Фосфолипид ва сфинголипидларнинг тузилиши ва классификацияси
Фосфолипидлар — липидларнинг турли туман гуруҳи бўлиб, таркибида фосфат кислота қолдиғини сақлайди. Фосфолипидларни глицерофосфолипид (асосини уч атомли спирт – глицерол ташкил этади) ва сфинголипидларга (аминоспирт – сфингозин ҳосилалари) бўладилар (2-жадвал). Фосфолипидлар амфифил хусусиятларга эга, чунки ёғ кислоталарнинг алифатик радикали ҳамда турли поляр гуруҳларни сақлайдилар. Ўз хусусиятлари кўра фосфолипидлар нафақат ҳужайра мембраналарининг асосини ташкил этади, балки бошқа вазифаларни ҳам бажаради: қон липопротеинларининг гидрофил қаватини ҳосил қилади, нафас чиқарилган вақтда альвеолаларнинг ёпишиб қолишини олдини олиб, уларнинг юзасини қоплайди. Баъзи фосфолипидлар ҳужайрага гормонал ахборотни ўтказишда қатнашади. Сфингомиелинлар нерв ҳужайралари миелин қобиқларини ва бошқа мембрана структураларини шаклланишида иштирок этувчи фосфолипид бўлиб ҳисобланади.
Глицерофосфолипидлар. Глицерофосфолипидларнинг структур асоси — глицеролдир. Глицеро­фосфолипидлар молекуласида икки ёғ кислотаси мураккаб эфир боғи орқали биринчи ва иккинчи ҳолатларда глицерол билан боғланган; учинчи ҳолатда фосфат кислота қолдиғи жойлашган, унга ўз навбатида турли ўрин босувчилар, кўпинча аминоспиртлар бирикиши мумкин (1б-расм). Агар учинчи ҳолатда фақат фосфат кислота бўлса, глицерофосфолипид фосфатид кислота деб номланади (1а-расм). Унинг қолдиғини «фосфатидил» деб номлайдилар; у бошқа глицерофосфолипидлар номига киритилади, ундан кейин фосфат кислотадаги водород атомига алмашган модданинг номи кўрсатилади, масалан фосфатидилэтаноламин, фосфатидилхолин ва бошқалар.

Download 3,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   35




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish