6-боб липидлaр aлмaшинуви



Download 3,93 Mb.
bet5/35
Sana22.02.2022
Hajmi3,93 Mb.
#86074
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   35
Bog'liq
6-bob. Lipidlar almashinuvi.

Сфинголипидлар. 18 углерод атомига эга аминоспирт сфингозин гидрокси ва аминогуруҳларни сақлайди. Сфингозин липидларнинг катта гуруҳини ташкил қилади, уларда ёғ кислота аминогуруҳ орқали боғланган. Сфингозин ва ёғ кислота боғланишидан ҳосил бўлган модда “церамид” деб номланади:

Церамидларда ёғ кислота амид боғи билан боғланган, гидроксил гуруҳлар эса бошқа радикаллар билан боғланиши мумкин. Церамидлар улар таркибига кирувчи ёғ кислота радикаллари билан фарқланадилар. Одатда улар 18 дан 26 гача углерод атомини сақлаган узун занжирли ёғ кислоталаридир.
Сфингомиелинлар. Церамид молекуласидаги ОН-гуруҳига холин билан боғланган фосфат кислота бирикиши натижасида сфингомиелин ҳосил бўлади. Сфингомиелинлар — миелин ва мия ҳужайралари, нерв тўқимаси асосий компонентларидир. Сфингомиелинлар гли­церофосфолипидлар каби амфифил хусусиятларга эга, у бир томондан ёғ кислота радикали ва сфингозиннинг алифатик занжирига боғлиқ бўлса, иккинчи томондан фосфорилхолин поляр қисмига боғлиқ.
Гликолипидлар. Церамидлар — липидларнинг асосий гуруҳи бўлган гликолипиддир. Церамид гидроксил гуруҳидаги водород турли углевод фрагментлари билан алмашиниши мумкин, бу гликолипиднинг маълум бир синфга тегишлилигини белгилайди. Гликолипидлар асосан нерв тўқимаси ҳужайралари мембранасида жойлашади. Уларнинг «цереброзидлар» ва «ганглиозидлар» деб номланиши қайси тўқимадан биринчи маротаба ажратилганига боғлиқ бўлади.
Цереброзидлар. Цереброзидлар таркибида моносахаридлар сақлайди. Таркибида галактоза сақловчи цереброзидлар кўп тарқалган (галактоцереброзид), глюкоза сақловчилар (глюкоцереброзид) кам тарқалган. Цереброзидлар кам учрайдиган ёғ кислоталарни сақлайдилар, масалан, галакто­цереброзид френозин цереброн кислотасини сақлайди, унинг таркибида 24 углерод атомини сақловчи 2-гидроксикислота бор.

Цереброзид

Ганглиозид
Глобозидлар. Глобозидлар цереброзидлардан ўзининг таркибида церамид билан боғланган бир неча углевод қолдиқлари борлиги билан фарқланади:

Download 3,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   35




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish