9-Мавзу: Печларнинг турлари, тузилиши ва ҳисоби. Трубали печлар, уларнинг ишлаш принципи ва тузилиши. Асосий иш кўрсаткичлари ва конструктив элементлари



Download 3,46 Mb.
bet2/11
Sana25.02.2022
Hajmi3,46 Mb.
#270653
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
печи

Печларнинг ишлаш принципи


Қуйидаги расмда бир камерали радиант-конвенцион печнинг схемаси келтирилган.

40-расм. Радиант ва конвекцион камерага эга бўлган трубали печ.
Печнинг ички ҳажми девор тўсиқ билан икки қисмга: радиация ва конвекция камераларига ажратилиб, уларда иссиқлик алмашинадиган змеевик трубалари жойлашган. Радиация камерасида иссиқлик алмашиниш иссиқликнинг асосан нурланиш ҳисобига ва қисман конвекция ҳисобига амалга ошади. Конвекцион камерада эса аксинча. Суюқ ёки газсимон ёқилғи радиант камерада ёқилади. Ёниш маҳсулотлари, яъни тутун газлари конвекция камерасига ўтади ва у ердан тутун трубаси орқали атмосферага чиқариб юборилади.
Қиздириладиган маҳсулот дастлаб конвекцион камерадаги змеевик трубалардан; кейин радиацион камерадан ўтади. Ёқилғининг печда ёниши натижасида ҳосил бўлган тутун газлари ва шуълаланаётган аланга температураси ортиб боради. 1300-16000С гача қизиган аланга иссиқликни нурлантиради. Иссиқлик нурлари трубаларнинг ташқи юзасига ва радиант камера деворларининг ички сиртига ютилади. Қизиган девор нурлантирадиган иссиқлик ҳам ўз навбатида иссиқлик трубаларга ютилади. Агар иссиқликнинг девор орқали ташқи муҳитга йўқотилишини ҳисобга олмасак, у ҳолда печ нормал иш фаолиятида деворлар қанча иссиқликни ютса, шунча иссиқликни нурлантиради. Нурланган иссиқлик миқдори аланга юзасининг катта-кичиклигига, унинг шаклига ва ўтхона экранлаштирувига боғлиқ. Аланга юзасининг катта бўлиши иссиқликни трубаларга тўғридан-тўғри узатиш самарадорлигини оширишга шароит яратади.
Конвекция йўли билан иссиқлик узатиш самарадорлиги аввало тутун газларининг тезлигига боғлиқ. Ўз навбатида бу тезлик газ ҳаракатига кўрсатиладиган қаршилик билан чегаралади.
Трубаларнинг тутун газлари билан ювилишини ва тутун газлар уюрмавий ҳаракатини таъминлаш мақсадида, трубалар конвекцион камерада шахмат тартибида жойлаштирилади. Печларнинг айрим конструкцияларида ривожланган юзали қовурғаланган конвенция трубалари ишлатилади.

Download 3,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish