9-Мавзу: Печларнинг турлари, тузилиши ва ҳисоби. Трубали печлар, уларнинг ишлаш принципи ва тузилиши. Асосий иш кўрсаткичлари ва конструктив элементлари



Download 3,46 Mb.
bet4/11
Sana25.02.2022
Hajmi3,46 Mb.
#270653
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
печи

Иситувчи печлар
Иссиқлик кучланиши, минг.ккал м-2. с-1.
Буғлантирмасдан иситиш 40
Нефтни иситиш ва буғлатиш
3400С гача 27-40
4250С гача 24
Мазутни вакуумли ҳайдаш 21-27
Секин кокслаш 25
Крекинг-дистилятни иккиламчи ҳайдаш 22
Парафинсизлаштириш қурилмаси
фильтратини ҳайдаш 17
Қолдиқ мой эритмасини иситиш 15
Реакцион-иситувчи печлар
Газойль ва лигроин крекинги
Термик полимерлаш (иситувчи секция) 30-40
Дистиллят хом ашёсининг чуқур керекинги 23-35
Оғир ва қолдиқ хом ашёнинг енгил крекинги 21-31
Мазутнинг енгил крекинги 25-50
    1. Печларнинг конструктив элементлари


Ҳозирги вайтда лойиҳаланадиган трубали печларнинг конструктив ўлчамлари, турлари ва параметрлари мос нормалар асосида кўзда тутилган. Печларнинг конструктив элементлар қуйидагилардан иборат: асос (фундамент), металл каркаслар, девор ва том, трубали змеевиклар, гарнитура (трубаларни ушлаб турувчи мослама) лар, ёқилғи қурилмалари, ёқилғи-ҳаво ва буғ билан таъминлаш системаси, хизмат кўрсатиш ва таъмирлаш учун майдонча ва зиналар, мўрилар ва тутун трубалари, буғ иситгичлари ва рекуператорлар.
Асос (фундамент)
Трубали печларнинг асосларини монолит ёки йиғма темир бетондан тайёрланади. Улар грунт сувидан ишончли ҳимояланиши лозим. 300-4000С температурада цемент бетондаги кристалланган сувини йўқотади ва бетон бузилади. Шунинг учун асос юқори температурали зонадан оддий ғиштдан тайёрланган, маълум қалинликка эга бўлган иссиқликни ушлаб турувчи ҳимоя қатлами билан ажаратилади.
    1. Металл каркаслар


Металл каркас печнинг деворларини ушлаб турувчи фазовий рамалардан иборат. Шунинг учун каркаснинг тузилиши печнинг ташқи формасига мос келади.

а) б) в)
41-расм. Трубали печлар каркаслари конструкциялари схемалари
а-оддий балкали; б-устун учун балка ва фермали; в-фермали.
Каркас змеевик трубалари, гарнитуралар (трубаларни ушлаб турувчи мосламалар) ва том оғирликлари ҳосил қилган юкламани ушлаб туради. Каркас текис рама ёки фермалардан иборат. Улар асосга ўрнатилиб, ўзаро горизонтал балка ёки швеллерлар билан уланади. Фермаларнинг пастки белбоғи том ғиштларини ва шип экрани трубаларини осиш учун хизмат қилади. Юқориги белбоққа эса одатда асбоцементли листлардан тайёрланган қоплама ўрнатилади. Устунларга бевосита корнштейнлар ёрдамида ён экраннинг трубалари ва ён деворнинг ғиштлари осилади. Ўрта ферма ўта кучланган ферма сифатида механик ҳисобланади. Ҳисоблаш учун унинг алоҳида элементларининг юкламалари аниқланади.
Ферманинг юқориги белбоғига бўлган юклама Q1 қуйидаги формула билан аниқланади:

Download 3,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish