Амир темур тарихидан лавхдлар тошкент 2021


СОХИБЦИРОН ФАОЛИЯТИДАН ЛАВХДЛАР



Download 223,92 Kb.
bet2/39
Sana25.02.2022
Hajmi223,92 Kb.
#276077
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   39
Bog'liq
amir temur

СОХИБЦИРОН ФАОЛИЯТИДАН ЛАВХДЛАР
Амир Темур тугилган жой
I мир Темур ибн Амир Тарагай милодий 1336 йил 8 апрелдан '■> пирс i.-ii \'пк1р кечами Кеш (Шаурисабзга уарашли) яцинидаги
II i. op kjiiuiosuOu тугилди. Тарихий адабиётларда Амир /. м\риии. нкн; «Шаурисабзга кррашли Хужа Илгор
l uuii,' и т\ и/.iihu yiiipi,)(i,’u маълумотлар келтирилишини ' ", II. I I", I/ I, III MU I
\4tip I. in piuiiii Whgi llniop кишлогида тугилганлиги н i и к и и м 11 i\ m>11 i.ip .ip.it > м\ аррихи Ибн Арабшох (1389— i i ч> .ни,, .in I ' 'in in.u, ’< / Амир Темур фармонига

  • I и'. ',iii i/'ни.', 'in i, ipn on hin nup.’ii (амаркрндга

ни ,, ,,,.iiiiiiii \mh|> I i m\p \,ikh i.ii ii «Амир Темур
Iи tn ini. nip .i •< <'Ilin■■ 11 inpii.. ii< iipii'i.i у’ip.iii'Hi (Муипиддин >i in., Ч.И I >1 > пи i , .hi. .in „М\ и/нахаб vm-
I I,," , I. , у 'и, I, t l аир I, xixpiui lluetuii ipiuiiojuda

  • ox ■> < -i" ""in ."uu.i.'ii' Ki iin in ipmi lo/puiii.- урпи хануз

H 1 Hl)
н niши \ h i.i .. Icmvp ион Тарагай ... тугилган жойи \ in и imp пн . 11, in. min ан кишлок, Хужа Илгор Кешга

  • при -in nipii.iii Кеш Мовароуннахр шахарларидан,

  • .iM.iph.ui i I.hi i.ixMinian 13 фарсах (/ фарсах 6-8 км. — АЗ.)», ни I пинан маълумог мавжуд4 * 5 6. Хужа Илгор кдшлоги

  • охиокироп тугилган маскан сифатида танилгани сабабли доимо гарихчилар ва кенг жамоатчилик эътиборини узига гор гиб келган.

Хужа Илгор кишлоги бугунги кунда Яккабог туманида. Хуш, нега унда тарихий адабиётларда мазкур кишлок
«Шахрисабз якинида», «Кешга карашли», «Шахрисабзга карашли» деб ёзиб келинган?
Бугунги кундаги Яккабог ва Шахрисабз туманлари урта асрларда Кеш вохаси доирасида битта худудий бирлик сифатида тилга олиб келинган. Яккабогнинг Шахрисабздан алохида маъмурий худуд сифатида ажралиб чикиши ва тарихий шаклланиши тугр исида баъзи тадкикотчилар ёзган булса-да, узок вакдлардан бери бу тарихий жараён мавхумлигича колиб кслаётганди. Яккабот вилояти (беклиги)нинг пайдо булиши аштархонийлар даврига (1601-1756), XV1I-XVIII аср оошларига тугри келади. Кенагас ва мангитлар Шахрисабз бсклигига келиб урнашган пайтларида бекликнинг Така, Яккабог, Сурхоб минтакдлари бошкарувини узбекларнинг авакли уруги вакиллари кулга киритди3. Шу вактга к,адар алохида маъмурий бирлик сифатида мавжуд булмаган Яккабот осклигининг тарихий шаклланиши мазкур урут вакилларидан булган К,осимбекнинг фаолияти билан боглик,.
Бухоро амирлигининг асосчиси Мухаммад Рахимбий (1756-1758) Шахрисабзни буйсундирган пайтларда Крсимбек авакли Яккабог беклигининг хокими булгани хакидаги маълумотлар манбаларда сакданиб колган. Шу вактлардан бошлаб Яккабог К,осимбек авакли ва унинг авлодлари тепасида гурган маъмурий бошкарув тизимига эга вилоят (беклик)га айланди (Яккабогликлар орасида магиуур булган Ёдгорбек налламий мазкур бекликнинг еттинчи уокими булган. - А.З.)7 8. Шундай булса-да, Яккабог киска муддатларда Шахрасабз билан гох сиёсий игтифокда, гох унинг таъсирида, гох гаркибида булган маълум даврлар хам мавжуд. Хдтго 1920- йилларда хам Яккабогдаги Хужа Илгор кишлоги Шахрисабз вилоятининг Муминобод амлоки (амлок - кичик маъмурий уи)уд)га карашли булган9.
Хуллас, Амир Темур таваллуд топган даврларда (XIV аср) Яккабог деб ном олган алохида маъмурий бирлик мавжуд эмас эди. XVIII асрда шаклланган Яккабог беклиги эса Кеш (Шахрисабз) вилоятига кдрашли худуд булган. Шу жихатдан Караганда, куплаб тарихий манбалар ва адабиётларда Амир Темур таваллуд топган жой - бугунги Яккабог туманидаги Хужа Илгор кишлоги Шахрисабз ва Кеш номлари билан ёнма- ён келади.



Download 223,92 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish