«Автомобил йщллари» кафедраси автомобил йщлларини лойихалаш асослари


Мавзу: Кундаланг кесим. Харакат тасмаси энини асослаш. Пиёдалар йщлакчалари



Download 0,93 Mb.
bet8/35
Sana09.06.2022
Hajmi0,93 Mb.
#648128
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   35
Bog'liq
Avtomobil yollarini loyihalash

Мавзу: Кундаланг кесим. Харакат тасмаси энини асослаш. Пиёдалар йщлакчалари.


Режа:



  1. Кундаланг кесим ьисмлари.

  2. Харакат тасмаси энини асослаш.

  3. Ьатнов ьисми энини хисоблаш.

  4. Трактор, велосипед ва пиёдалар йщлакчалари.

Таянч сщзлари ва иборалари:
-Харакат , бурчакли силжиш, харакат тасмаси, ьатнов ьисми, трактор йщлакчаси, велосипед ва пиёдалар йщлакчаси.

Йщлнинг хар ьандай туцри участкасида хам, автомобилнинг ыаьиьий харакати синусоидаги щхшаш траекторияни ыосил ьилади. Харакат тезлиги ошиши билан бу траекториянинг тщцрига нисбатан оциши хам ошади. Шунинг учун канчалик харакат тезлиги катта бщлса, ьатнов ьисмидаги харакат тасмаси эни шунчалик кенг бщлиши керак. Проф. Я.В.Хомяк изланишларига кщра, ыайдовчининг автомобилни ьарама-ьарши тасмадан четлатиш масофаси, ыайдовчининг куриш майдонида, ьаршидан келаётган автомобилнинг бурчакли силжиш тезлигига боьлиь. 5.5-Расм.[1].


Ьаршидан келаётган автомобилнинг ыайдовчи куриш майдонида бурчакли силжиш тезлиги ,  бурчак щзгариш тезлиги билан аниьланилади:
  (23)

Бу ерда: l автомобиллар орасидаги масофа.


Бурчакли силжиш тезлиги max бщлганда, хайдовчи харакатланаётган предметларни куз билан англаши секундига 2П ни ташкил ьилади.
z = (v1+v2) / 4п (24)

Яъни, хайдовчилар харакатда автомобиллар орасида саьлашга харакат ьиладиган масофа, бу икки автомобилнинг тезликлари йициндисига тщцри пропорционал.


Автомобиллар учун керакли бщлган харакат йщлакчасининг эни, автомобилларни энидан, ёнбошдаги йщлакчадан ва цилдиракдан йщл ьопламасининг ьирцоцигача бщлган масофалардан ташкил топади. Бу хайдовчининг усталигига боцлиь бщлиб бир биридан анча фарь ьилади. Икки тасмали йщл учун ьатнов ьисмининг энини аниьлаш формуласи 5.6-Расм[1] ьуйидагича:
.
B=b+c+2y+x (25)

Бу ерда b - автомобил кузови кенглиги;


с - автомобил цилдираклари оралиь кенглиги;
х - ьарама-ьарши автомобиллар оралиь масофаси;
у - автомобил цилдирагидан ьатнов ьисми четигача бщлган масофа.
Х ва У ларни ыисоблаш ьийматлари ьуйидаги эмпирик тенгламада берилган.
(26)

ЬМЬ 2.05.02-95 га асосан йщл даражалари бщйича ьатнов ьисми ва йщл ёьаси кенглиги ьщйидагича:






Харакат тасмаси эни, м

Йщл ёьаси эни, м

I-даража

3,75

3,0

II-даража

3,75

2,0

III-даража

3,75

1,5

IV-даража

3,5-3,0

1,0

V-даража

4,5

1,0

Йщлларда ьоплама ьирцогини бузилишидан саьлаш учун I-III даражали йщлларда 0,75 м кенгликда ва IV-V даражали йщлларда 0,5 м кенгликда мустаыкамловчи марза лойихаланади. Кам ьувватли автомобиллар учун тепаликка кутарилаётган жойда ёрдамчи харакат йщлакчаси лойихаланиб унинг эни 3,5 м бщлади. Йщлдаги харакат миьдорини 5% дан кщпини велосипед ёки трактор харакати ташкил этса, уларга алохида харакат йщлакчаси лойихаланиш керак. Велосипед йщллакчаси 0,75-1,5 м трактор йщлакчаси 3-4 м бщлади. Кутарма ёки щймада жойлаштирилган йщл пойининг албатта ёнбош ьиялиги бщлиб, у тупрок таркибига ва турцунлигига ьараь 1:1; 1:1,5; 1:3 ва х.к. нисбатга эга бщлади.

Назорат саволари:





  1. Автомобилнинг тщцри участкадаги харакати ьанаьа кечади?

  2. Ьатнов ьисми эни ьайси формула орьали хисобланилади?

  3. ЬМЬ бщйича ьатнов ьисми ва йщл ёьаси кенглиги ьандай бщлиши керак?

  4. Пиёдалар, трактор ва велосипед йщлакчалари йщлнинг ьайси минтаьасида жойлаштирилади?

  5. ЬМЬ бщйича пиёдалар йщлакчаси эни ьанча бщлиши керак?

7-МАЪРУЗА



Download 0,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   35




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish