Бегона ўтларнинг биологик гуруҳларини ўрганиш ва уларга қарши курашиш чоралари Бегона ўтлар ҳақида тушунча



Download 12,93 Mb.
bet4/7
Sana25.02.2022
Hajmi12,93 Mb.
#297385
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
4 амалий машғулот

Текинхўр бўлмаган бегона ўтлар

  • Бу гурухга яшил баргга ва илдиз системасига эга булган, тупроқдаги сув, озиқ моддани бевосита ўзи ўзлаштирадиган ва мустақил ҳаёт кечирадиган бегона ўтлар киради.
  • Ўсув даврининг қисқа ёки узунлигига қараб, бегона ўтлар бир йиллик, икки йиллик ва кўп йилликларга бўлинади. Бир йиллик ва икки йиллик бегона ўтлар ўз ҳаёти давомида бир марта, кўп йилликлари эса ҳар йили бир неча марта ypyғ беради.
  • Бир йиллик бегона ўтлар энг кўп ва кенг тарқалган биологик гурух ҳисобланади. Улар фақат уруғидан кўпаяди.
  • Бир йиллик бегона ўтлар ўз навбатида уруғларининг униб чиқиш муддатларига қараб эфемерлар, баҳорги, қишловчи ва кузги бегона ўтлар каби биогуруҳларга бўлинади.

Эфемерларнинг ўсув даври қисқа бўлиб уларнинг ҳаёти униб чиқишидан уруғ етилгунча 1,5-2 ой давом этади. Бунга лолақизғалдоқ, юлдуз ўт мисол бўлади. Кузда униб чиққанлари қишлайди. Улар кузги бошоқли ғалла, биринчи йилги беда, кузги пиёз ва бошқа экинлар орасида кўп учрайди.

  • Эфемерларнинг ўсув даври қисқа бўлиб уларнинг ҳаёти униб чиқишидан уруғ етилгунча 1,5-2 ой давом этади. Бунга лолақизғалдоқ, юлдуз ўт мисол бўлади. Кузда униб чиққанлари қишлайди. Улар кузги бошоқли ғалла, биринчи йилги беда, кузги пиёз ва бошқа экинлар орасида кўп учрайди.
  • Баҳорги бегона ўтлар ўз навбатида эрта ва кечки баҳоргиларга бўлинади. Эрта баҳорги бегона ўтларнинг майсалари баҳорда ва кузда чиқади, мавсумда бир марта уруғ беради. Буларга ёввойи сули, олабута каби ўтлар мисол бўлади.
  • Кечки баҳорги бегона ўтларнинг уруғи тупроқ етарли қизигандагина униб чиқиб, секин ривожланади. Масалан, ёввойи гултожихўроз, семизўт, шамак, итузум, туяқорин ва бошқалар.
  • Бегона ўтларга қарши курашда улар уруғларининг тиним даврини ва маълум вактда ҳаётчанлигини сақлаш қобилиятини билиш катта аҳамиятта эга.
  • Бир қанча майда уруғли баҳорги бегона ўтларнинг уруғи 1-2 см чуқурликдан бемалол униб чиқса, 5 см ва ундан ортиқроқ чуқурликда эса мутлақо униб чиқмайди. Итқўноқнинг уруғи 10-12 см, ёввойи сули 20 см чуқурликдан ҳам униб чиқиши мумкин.

Download 12,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish