Бегона ўтларнинг биологик гуруҳларини ўрганиш ва уларга қарши курашиш чоралари Бегона ўтлар ҳақида тушунча



Download 12,93 Mb.
bet5/7
Sana25.02.2022
Hajmi12,93 Mb.
#297385
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
4 амалий машғулот

Қишловчи бегона ўтлар. Бу гуруҳга майсалари қишлаш қобилиятига эга бўлган ўсимликлар мисол бўла олади. Кузда унган уруғлар илдиз ёнидан тупбарг ҳосил қилиб ҳамма ривожланиш палласида, хатто гуллаш фазасида ҳам қишлаши мумкин. Бунга жағ-жағ мисол була олади.

Қишловчи бегона ўтлар. Бу гуруҳга майсалари қишлаш қобилиятига эга бўлган ўсимликлар мисол бўла олади. Кузда унган уруғлар илдиз ёнидан тупбарг ҳосил қилиб ҳамма ривожланиш палласида, хатто гуллаш фазасида ҳам қишлаши мумкин. Бунга жағ-жағ мисол була олади.

Жағ-жағ, ачамбити - бутгуллилар оиласига кирувчи, бўйи 10 см, баъзан 70 см келадиган бир ёки бир қанча пояга эга бўлган бир йиллик ўт.

Кузги бегона ўтлар. Бу ўтларнинг уруғи кузда униб чиқади. Уларнинг майсаси яхши ўсиши ва ривожланиши учун кузги, қишки даврдаги паст ҳарорат зарур. Кузги бегона ўтларнинг уруғи қайси вақтда униб чиқишидан қатьий назар, фақат келгуси йили поя, гул, мева ва уруғ беради. Буларга ёввойи супурги, ялтирбош, қорамиқ каби ўтлар киради.

Икки йиллик бегона ўтлар. Айрим ўтларнинг ўсиши, ривожланиши ва уруғ ҳосил қилиши учун 2 йил зарур. Бу биологик гуруҳдаги бегона ўтларнинг уруғи баҳорда, ёзда униб чиқса бир қиш, кузда униб чиқса икки қиш қишлайди.

  • Икки йиллик бегона ўтлар. Айрим ўтларнинг ўсиши, ривожланиши ва уруғ ҳосил қилиши учун 2 йил зарур. Бу биологик гуруҳдаги бегона ўтларнинг уруғи баҳорда, ёзда униб чиқса бир қиш, кузда униб чиқса икки қиш қишлайди.
  • Икки йиллик бегона ўтларга қашқарбеда, сигирқуйруқ, латтатикан, ок каррак, сутчўп, ёввойи сабзи каби ўсимликлар киради.
  • Кўп йиллик бегона ўтлар. Бу биологик гуруҳдаги бегона ўтлар турли хил оилага мансуб бўлиб, 322 турни ташкил этади. Кўп йиллик бегона ўтлар генератив (уруғидан) ва вегетатив (илдизпоя, илдиз куртакларидан) усулда кўпаяди.
  • Кўп йиллик бегона ўтлар:ўқилдизлилар, попук илдизлилар, илдиз- поялилар, илдизбачкилилар, тугунак илдизлилар, пиёзлилар ва судралиб ўсувчиларга бўлинади.

Download 12,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish