Биоэтикага кириш


Кантнинг фикрига кура, ахлокхукукка карши турадими



Download 350,81 Kb.
bet6/21
Sana23.02.2022
Hajmi350,81 Kb.
#123789
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   21
Bog'liq
bioetika

Кантнинг фикрига кура, ахлокхукукка карши турадими:

а) йук, карши тугмайди, чунки улар маънавиятнинг турдош сохалари
б) ахлок хукукка буйсунади
в) хукук ахлокка тула буйсунади
г) ахлок хукукка карши туради
д) хукук ахлоксиз фаолият курсатиши мумкин

  1. Биоэтикахар инсон хаётининг киммати нима билан белгиланади:

а) ёши билан (яшаган умрининг микдори билан)
б) ижтимоий холати билан
в) рухий ва жисмоний согломлиги билан
г) иркий ва миллий мансублиги билан
д) моддий бойлиги билан
е) шахснинг узига хослиги ва бетакрорлиги билан
ж) инсон хаёти бебаходир

  1. Инсоннинг «шаъни» тушунчаси куйидагиларнинг биридан ташкари бошка ,гаммасини узичигаолади:

а) инсоннинг физиологик ва рухий хусусиятлари
б) берган сузининг устидан чикиш
в) аклга мувофиклик
г) харакатлар эркинлиги
д) ижтимоий келиб чикиши (аристократ, дворян)
е) ички олижаноблик
ж) бегунохлик
з) танлаган принципларига содиклик

  1. Инсоннинг «кадр –киммати»куйидагиларнинг биридан ташкари бошка ,гаммасини уз ичигаолади:

а) ниятларнинг тозалиги
б) Худога ухшаб яратилганлик
в) шахснинг узига хослиги
г) саломатлик
д) инсон организмининг физиологик хусусиятлари
е) эркинлик
ж) иктисодий ва молиявий муваффакият
з) жамият томонидан эътироф этилганлик, машхурлик
и) узига юкори бахо бериш, уз хурматини билиш
к) узидан магрурлик, узига ишонч
л) кобилият ва истеъдоднинг мавжудлиги
м) инсон хаётдаалохида вазифага эгалиги
н) улмас маънавий асослар

  1. Сизнингча, адолат нима?

а) адолат - моддий неъматлар ва пул маблагларининг тугри таксимланиши
б) адолат -тенглик демак
в) адолат - хакикат демак
г) адолат - тугри хаёт кечириш, конунга итоат этиш ва ёмонликка яхшилик билан жавоб кайтариш
д) адолат -одамлар уртасидагимуносабатларни тартибга солувчи принцип
е) адолат - яхшига яхшилик килиш
ж) адолат - бир лахзалик фойда, харакат, натижа
з) адолат - уз якинларига мухаббат

  1. Яхшилик дегандакуйидагилардан ташкари бошка барча зикр этилган холатлар тушунилади:

а) уз якинларига ёрдам бера билиш ва ёрдам беришга тайёрлик
б) уз холича мухим ва салмокли кадрият
в) шахснинг саломатлиги
г) ёмонликнинг тескариси
д) мутлак хохиш -ирода
е) етиб булмас идеал
ж) мол -мулкка эгалик ва узига туклик
з) фойда келтирувчи нарса
и) яхшиликнинг мохияти ва мавжудлиги хакидаги билим

  1. Ёмонлик дегандакуйидагилардан ташкари бошка барча зикр этилган холатлар тушунилади:

а) худо, идеал ва панох топишдан узоклаштирувчи
б) касаллик ва улим
в) жиноят ва конунсизлик
г) инсон хаёти учун зарурли нарса
д) илохий тартибнинг бузилиши
е) гунох ва маънавий бузуклик билан боглик
ж) бахтсизлик ва халокатларга етакловчи
з) фойда ва наф келтирувчи
и) интеллектуал фикция

  1. Яхшилик ва ёмонликнинг узаро нисбати шундан иборатки:

а) яхшилик узига тук ва мустакил ахамиятга эга
б) яхшилик ёмонликдан мустакил ва алохида мавжуд булади
в) ёмонлик узига тук
г) ёмонлик - яхшиликнинг йуклиги демак
д) яхшилик ва ёмонлик - бир нарса
е) яхшилик ва ёмонлик узаро богликнарсалар

  1. Бурч - бу:

а) касбий мажбуриятларга кура
б) замон талабига кура
в) виждон амрига кура ва ахлокий идеал окибатида
г) ижтимоий жараённинг мафкуравий асосларига кура
д) бошликнинг буйругига биноан
е) узаро наф куриш максадида
ж) якинларнинг талабига биноан бажариладиган иш.

  1. Виждон дегандакуйидагилардан ташкари бошка барча зикр этилган холатлар тушунилади:

а) бурчни адо этмаганлик учун гам чекиш кобилияти
б) акл -идрок махсули
в) яхшилик ва ёмонликни ичдан билиш
г) катъий коидани талаб килиш
д) яхшиликка даъват этувчи ва ёмонликданкайтарувчи маънавий хис -туйгу
е) килмишнинг сифатини англай билиш кобилияти
ж) рухий касаллик белгиси

  1. Эркинлик узбошимчаликдан шу билан фарккиладики, у:

а) инсоннинг кунгли истаган ишни килиш имкониятини чеклайди
б) инсоннинг иродасини Худонинг иродасига буйсундиришга кодир
в) инсоннинг маънавий баркамолликка эришиш имконияти ва кобилиятини белгилайди
г) инсоннинг мохиятини белгилайди

  1. Эркинлик - бу:

а) инсоннинг кунгли истаган ишни килиш имконияти
б) ижод килиш имконияти
в) табиат конуни
г) ижтимоий хаёт конуни
д) англаб етилган маънавий баркамолликка эришиш имконияти ва кобилияти
е) инсон табиатининг хоссаси
ж) гунохкор одамнинг тула озод булиши
з) барча маънавий - ахлокий чеклашлардан халос булиш
и) инсон хукукларининг хукуки

  1. «Хузур –халоват» тушунчасининг таърифи куйидагитушунчалардан ташкари бошка барча санаб утилган тушунчалар билан боглик:

а) эхтиёжларни кондириш
б) азоб - укубатлардан халос булиш
в) биологик мослашиш функцияси
г) акл- идрок тантанаси
д) маънавий бурчни бажариш
е) ижтимоий табака манфаатларини ифода этиш
ж) касаллик

  1. Адолат:

а) сезги ва акл - идрокка асосланган булади
б) таксимлаш ва эътироф этишга асосланган булади
в) ижтимоий ва гайриижтимоий булади
г) идеал ва реал булади

  1. Инсоннинг маънавий баркамоллиги - бу:

а) интеллектуал утопия
б ) инсоннинг к обилиятлари ва мойилликлари мажмуи
в) олий хокимиятга эга булиш
г) бойликка эга булиш
д) мушохада юритиш натижаси
е) инсон хаётининг максади
ж) профессионализм

  1. Маънавий идеал - бу:

а) олий баркамоллик ва олий равнак намунаси
б) маънавий баркамол шахс намунаси
в) касбий махорат намунаси
г) донишманд одам
д) бошка одамнинг хаётини куткариш учун узини курбон килган кахрамон
е) буюк мамлакат президенти
ж) парламент фракциясининг рахбари

  1. Хайрия фаолияти - бу:

а) ресурслар эгаларининг мухтожларга ёрдам бериш максадида мазкур ресурсларни ихтиёрий тарзда таксимлаш фаолияти
б) уз якинларига бегараз ёрдам курсатиш
в) Платон гояси
г) тенглик натижаси
д) мажусийлар фазилати
е) гаразгуйлик манфаатларини кондириш
ж) рухни куткариш йули

  1. «Рахмдиллик» тушунчаси куйидагилардан ташкари зикр этилган барча тушунчаларни уз ичигаолади:

а) хамдардлик сезгиси ва кобилияти
б) мухтожларга ёрдамкулини чузиш
в) багрикенглик
г) одамнинг хар кандай илтимосини бажо келтиришга тайёрлик
д) одамнинг интилишларига эрк бериш
Этиканинг асосий назариялари ва профессионал тиббиёт этикасининг тарихи

  1. Врачнинг касбий этикаси этика назарияларининг кайси типига мансуб:

а) антропоцентрик (натуралистик -прагматик) типига
б) онтоцентрик (идеалистик -деонтологик) типига
в) оралик уринни эгаллайди

  1. Ахлокий антропоцентризмга асосан инсоннинг хулк- атвори ва килмишлари нима билан белгиланади:

а) ижтимоий табаканинг манфаатлари билан
б) инсоннинг моддий эхтиёжлари билан
в) тугма биологик эхтиёжлари билан
г) маънавий бурч билан
д) касбга доир холатлар билан
е) миллий манфаатлар билан
ж) Худонинг иродаси билан


  1. Download 350,81 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish