Бу тенглик ёрдамида йиғинди қуйидагича ифодаланади



Download 177,65 Kb.
Sana16.07.2022
Hajmi177,65 Kb.
#810367
Bog'liq
409-414


Бу тенглик ёрдамида йиғинди қуйидагича ифодаланади:


(21.30)

(21.30)тенгликнинг ўнг томондаги интеграл функйиянинг Дирихле интеграли деб аталади.


Шундай қилиб, функция Фуръе қаторининг қисмий йиғиндиси параметрга боғлиқ (21.30) кўринишдаги интеграл (Дирихле интеграли) дан иборат экан.
функция функйиянинг га даврий давоми бўлсин.Бинобарин, функция да берилган, даврли, да абсолют интегралланувчи функциядир.Қулайлик учун биз қуйида функциянинг ўзини да берилган, даврли, да абсолют интегралланувчи функция деб хисоблаймиз ва ўрнига ни ёзиб кетаверамиз.
Энди интегралда алмаштириш қиламиз.Интеграл остидаги функция даврли функция бўлганлиги сабабли,бу алмаштириш натижасида интеграллаш чегараси ўзгармасдан қолади(ушбу бобнинг 1-§ ига қаралсин).
Натижада

бўлади.Бу интегрални ушбу



икки қисмга ажратиб,ўнг томондаги биринчи интегралда u ўзгарувчини – u га алмаштирамиз.




(21.31)
бўлади.Дирихле интеграли нинг бу кўринишидан келгусида фойдаланилади.
Хусусан бўлса,(21.31) муносабатдан
(n=1,2,…..) (21.32)
Бўлиши келиб чиқади.Хақиқатан хпм бу холда
(k=1,2,3,….) бўлиб, бўлади.


4-§.Фуръе қаторининг яқинлашувчилиги
Энди берилган функция қандай шартларни бажарганда,унинг Фуръе қатори яқинлашувчи бўлишини топиш билан шуғулланамиз.қ
1.Локаллаштириш принципи.Юкорида келтирилан Дирихле интеграли
(21.31)

Қуйидаги мухим хоссага эга.Ихтиёрий сони олиб, (21.31) интегрални икки қисмга ажратамиз.



Ўнг томондаги иккинчи

интегралининг да лимити мавжуд ва нолга тенг.Хақиқатан хам,берилган функция да,ва демак, да абсолют интегралланувчи бўлганлигидан


функция хам шу оралиқда абсолют интегралланувчи бўлади да функция чегараланган)ва 21,3-леммага асосан Натижада қуйидаги теоремага келамиз.
21.1-теорема.Ушбу интегралининг даги лимити мавжуд бўлгандагина Дирихле интегралининг даги лимити мавжуд бўлади ва
Равшанки интегралда функциянинг оралиқдаги қийматларигина қатнашади
Шундай қилиб берилган функция Фуръе қаторининг нуқтада яқинлашувчи ёки узоқлашувчи бўлиши бу функциянинг шу нуқта атрофида қийматларигагина боғлиқ бўлар экан.Шунинг учун келтирилган теорема локаллаштириш принципи деб юритиладиУниг мохиятини қуйидагича хам тушунтириш мумкин.Иккита турли даврли ва функцияларнинг хар бири да абсолют интегралланувчи бўлсин.Равшанки бу функцияларнинг Фуръе қаторлари хпм,умуманайтганда,турлича бўлади.

Бирор


ва учун = ,агар
агар бўлса у холда да бу функциялар Фуръе қаторлари қисмий йиғиндилариниг нуқтадаги лимитлари ёки бир вақтда мавжуд(бу холда улап бир-бирига тен)бўлади,ёки улар бир вақтда мавжудбўлмайди.
Пировардид ўқувчиларимиз эътиборини локаллаштириш принципининг яна бир мухим томонига жалб қилайлик.Келтирилган теоремадан интегралнинг даги лимити барча ларучун бир вақтда ёки мавжуд бўлиши ёкимавжуд бўлмаслиги келиб чиқади.
2.Фуръе қаторининг яқинлашувчилиги.
21.2-теоремада. даврли функция оралиқда бўлакли-дифференцмалланувчи функция бўлса у холда бу функциянинг Фуръе қатори
да яқинлашувчи бўлади.Унинг йиғиндиси бўлади .
Исбот.(21.32) тенгликнинг хар икки томонини га кўпайтириб қуйидагини топамиз:

(21.31) ва (21.33) муносабатлардан фойдаланиб ушбу
айирмани қуйидагича ёзиш мумкин:
Агар

деб белгиласак унда


бўлади.
Эгди ва ларни бахолаймиз.Ихтиёрий соннни олиб, ни икки қисмга ажратиб ёзайлик:
(21.34) Локаллаштириш принципига асосан
бўлади.Демак олинганда хам шундай топиладики, учун
(21.35) бўлади.
Энлди (21.34)тенгликнинг ўнг томонидаги биринчи интегрални бахолайлик.Уни ни танлаб олиш хисобига етарлича кичик қила олишимиз мумкинлигини кўрсатайлик.
Шартга кўра, функция да бўлакли дифференциалланувчи.Бинобарин, нуқтада унинг бир томонли чекли хосилалари хусусан ўнг хосиласи
мавжуд.Демак шундай топиладики бўлганда бўлади
Шунингдек шундай топиладики, бўлганда

бўлади.Агар дейилса унда ихтиёрий учун


(21.36)
Bo’ladi
Download 177,65 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish