Диссоциация



Download 2,29 Mb.
bet3/8
Sana09.06.2023
Hajmi2,29 Mb.
#950027
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
Dissoslanish nazaryasi

Ионларнинг диссоциланиши

Қк боғли бирикмаларнинг диссоциланиши

  • Электролит молекуласида турли хил кутбланган боглар мавжуд булса, биринчи навбатда юкори даражадаги кутблангани диссоциланади
  • NaHSO4
  • Na+ + HSO4-
  • H++SO4-2

Берилган модданинг диссоциланишини ифодалайдиган қайтар жараён тенгламаларига диссоциланиш тенгламалари дейилади. Бу жараёнларда (↔) белгиси қўйилади. Эоитма ва суюқланмаларда асосан (→). белгиси қўйилса, сув буғланганда, ҳамда эритма совутилганда (←) белгиси қўйилади.

  • Берилган модданинг диссоциланишини ифодалайдиган қайтар жараён тенгламаларига диссоциланиш тенгламалари дейилади. Бу жараёнларда (↔) белгиси қўйилади. Эоитма ва суюқланмаларда асосан (→). белгиси қўйилса, сув буғланганда, ҳамда эритма совутилганда (←) белгиси қўйилади.
  • KOH  K+ + OH─
  • HCl  H+ + Cl─
  • K2SO4 2K+ + SO42─
  • Fe2(SO4)3  2Fe3+ + 3SO42─
  • Диссоциаланиш тенгламаларини тузишда , тенгламанинг чап ва ўнг томонларидаги мусбат ва манфий ишорали зарядларнинг йигиндиси албатта 0 га тенг бўлишини эътиборга олиш зарур.
  • Диссоциланиш реакциялари

Диссоциланиш сабаблари

  • Диссоциланиш сувли эритма-ларда ёки суюқланмаларда юз беради Биринчи ҳолда диссо-циланиш жараёнининг содир бўлишининг сабаби сувнинг алоҳида хусусияти ─ юқори диэлектрик ўтказувчанликга эга бўлганлигидир:

Диссоциация - қайтар жараёндир

  • Диссоциация - қайтар ва муво-занатли жараёндир. Бу яъни бир вақтнинг ўзида 2 та қарама – қарши жараён: молекулаларнинг ионларга ажралиши диссоциация ва ионларнинг бирикиб молекулалар хосил қилиши - ассоциация демакдир.

Гидратлар ҳосил бўлиши

  • Каблуков фикрича, электролитлар сувда эриганда оддий ионлар ҳосил бўлмасдан, гидратланган, сув молекулаларга билан боғланган ионлар ҳосил қилади. У ионлар гидратланади, улар сув молекулалари билан беқарор бирикмалар ҳосил қилади деган фикрга келади

Download 2,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish