Харажатлар тўғрисида тушунча ва уларнинг таснифи


Соф фойданинг ялпи фойдадаги ҳиссаси (Х



Download 227,5 Kb.
bet11/13
Sana06.06.2022
Hajmi227,5 Kb.
#641515
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13
Bog'liq
1355574493 41056

Соф фойданинг ялпи фойдадаги ҳиссаси (Х1)




Ялпи фойданинг сотилган маҳсулот-дан олинган ялпи молиявий натижа-лардаги ҳиссаси (Х2)




Ялпи молиявий натижанинг сотилган соф тушумдаги ҳиссаси (Х3)
















Сф
——
Яф




Яф
——
Ямн




Ямн
———
Ст

Ушбу формуладаги кўрсаткичларни молиявий натижалар тўғрисидаги ҳисобот маълумотлари асосида аниқлаб омилли таҳлил учун қуйидаги жадвални тузиш тавсия қилинади (10.4.3-жадвал).


10.4.3-жадвал


Молиявий натижалар умумлашган кўрсаткичига
таъсир қилувчи омиллар ҳисоб-китоби



Кўрсаткичлар



Ўтган


ҳисо-бот

Занжирли алмаштиришлар




йилда

йилида

I

II

1. Соф фойданинг ялпи фойдадаги улуши, %

61,995


61,994


61,994


61,994


Ялпи фойданинг сотилган маҳсулотдан олинган ялпи молиявий натижаларидаги ҳиссаси

0,939


0,938


0,939


0,938


3. Ялпи молиявий натижанинг сотилган соф маҳсулотдаги ҳиссаси

0,138


0,150


0,138


0,138


4. Маҳсулот рентабеллиги, % (1қх2қх3қ)

8,03


8,72


8,03


8,02


Ушбу жадвал маълумотларидан кўриниб турибдики, маҳсулот рентабеллиги кўрсаткичининг 0,69% (8,72-8,03) ошганлигига қуйидаги омиллар таъсир қилган:


1. Соф фойданинг ялпи фойдадаги улуши жуда кам миқдорда, яъни 0,001% ўзгарган. Бу натижа ўзгаришига таъсир қилмаган:
8,03 - 8,03=0
2. Ялпи фойданинг сотилган маҳсулотдан олинган ялпи молиявий натижалардаги ҳиссаси 0,001га (0,938-0,939) камайганлиги натижани 0,01% камайишига олиб келган:
8,02 - 8,03 = -0,01
3. Ялпи молиявий натижанинг сотилган соф маҳсулотдаги ҳиссаси 0,012га кўпайганлиги маҳсулот рентабеллигини 0,7% оширган:
8,72 - 8,02 = +0,7
Барча омиллар таъсири натижанинг умумий фарқига тенг:
0 - 0,01 + 0,70 = +0,69.
Бозор муносабатларига асосланган эркин иқтисодиёт шароитида кўп корхоналар барча активлардан самарали фойдаланиш масаласини устувор вазифа қилиб қўйишмоқда. Чунки корхонанинг активлари уларнинг мулки. Бу мулк фойда келтириш учун мўлжалланган мулкдир. Шу туфайли мазкур кўрсаткичнинг таҳлили иқтисодий таҳлилнинг таркибий қисмига асосланган. Буни инобатга олиб ушбу кўрсаткич таҳлилига тўхталишни мақсадга мувофиқ, деб топдик.
Барча активлар рентабеллиги таъкидланганидек, қуйидаги формула ёрдамида аниқланади:


Соф фойда (Фс)
Рентабеллик (Ра)= ————————.
Активлар (А)

Агар активларни таркиби бўйича ёйиб чиқилса, у қуйидаги элементлардан ташкил топганлигини кўрамиз.




Асосий Номоддий Айланма
А= воситалар + активлар + маблағлар.
(Ав) (Нф) (Айм)

Бу ерда айланма маблағлар ҳам икки йирик гуруҳга бўлинади. Бу гуруҳларни ёйиб чиқилса, қуйидаги формула вужудга келади:


Моддий Пул
Айм= айланма маб- + маблағлари
лағлар (Амм) (Пм)
Энди активлар ўрнига унинг таркибига кирувчи алоҳида кўрсаткичларни қўядиган бўлсак, активлар рентабеллигини ифодаловчи формулаларнинг шакли қуйидагича ифодаланади.


Фс
Ра= ————————.
Ав+Амм+Пм+Нф

Энди ушбу формулага асосан корхона активлари рентабеллигининг таҳлилини кўриб чиқамиз. Энг аввало, унинг фарқи аниқланади:




Фсх Фср
Ра=—————————— - ——————————
Авх+Аммх+Пмх+Нфх Авр+Аммр+Пмр+Нфр

Энди шу аниқланган фарққа таъсир қилувчи омилларни ҳисоблаш мумкин. Натижага биринчи омилнинг таъсири қуйидагича ҳисобланади:





Download 227,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish