Хумоюн ва Акбар Авлодлар довони (роман). Пиримкул Кодиров Пиримнул Кодиров хумоюн ва акбар


Хумоюн ва Акбар - Авлодлар довони (роман). Пиримкул Кодиров



Download 2,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/94
Sana10.11.2022
Hajmi2,25 Mb.
#863495
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   94
Bog'liq
pirimqul qodirov avlodlar dovoni roman

Хумоюн ва Акбар - Авлодлар довони (роман). Пиримкул Кодиров
Кечки дим хавога уйиннинг тафти кушилиб, Хамида бону бугрикиб кетган, кора кошларининг 
устида тер мунчоклари йилтирар эди. Подшо даражасида машхур булган Хонзода бегимнинг 
олдига чолвор кийиб, терлаб-пишиб бориш Хамида бонуга жоиз эмасдек туюлди. У канизга:
— Бир лахза мухпат беринг, кийимларимни алмаштириб келай! — деди.
— Йук, хазрат бегим сизни шу кийимда таклиф килдилар! Узлари хам ёшликларида чавгон 
уйнаганлар. Куп андиша килманг, юринг!
Хамида канизга эргашиб толор томон борар экан, ипак дурра билан тангиб чамбар килинган 
икки урим узун сочларини елкасига туширди. Дурранинг учи билан коши устидаги тер 
резаларини артди.
У толор зинапоясидан кутарилаётганда Хонзода бегим урнидан туриб, унга томон юрди.
Хамида бону уч-турт кадам нарида тухтаб келинлардай эгилиб таъзим килди. Хонзода бегим 
унга кулимсираб якинлашди-да, кул берди. Одатга биноан, Хамида бону унинг кулини икки 
куллаб олди-ю, бир тиззасини ерга тираб, байрокни упгандек ихлос билан упди. Киз бошини 
эгган пайтда йугон кора сочарининг бири елкасидан сиргалиб кукрагига тушди.
Хонзода бегим иккинчи кули билан уни белидан кучиб секин тикка тургизди ва зарбоф 
курпачага таклиф килди.
Шу орада Султоним бегим хам толорга чикиб келди. Бегимлар турга утиб утирганларидан сунг 
Хамида бону оёкларини такими остига олиб, одоб билан чуккалади. Шунда узун сочларининг 
жингалак килинган учлари курпача устига тушди. Киз хар кимирлаганда сочларининг учи 
зарбоф курпачани супураётгандай булар ва Хонзода бегимга алохида бир завк берар эди. У 
Хамидани галаба билан муборакбод килгандан кейин, кимнинг кизи эканини ва Аграга 
каерлардан келганини сурай бошлади.
Хамиданинг отаси факих* Мирбобо Дуст асли тошкентлик эди, Шайбонийхон киргинларида 
Хуросоннинг Жом шахрига келиб колган ва шу ерлик кизга уйланган эди. Кейинчалик у Бобур 
мирзодан панох истаб Жомдан Кобулга кучиб боради. Бобурнинг суюкпи хотини Мохим бегим 
хам жомлик булгани учун Хамиданинг онаси хамшахарига орка килиб аввал унинг хузурига 
киради. Кейин Мохим бегимнинг тавсияси билан Мирбобо Дустни Бобур кабул килади. Бобур 
унга фикх илмидан саволлар берганда, Мирбобо Дуст арабча-форсча битилган конун- 
коидалардан ташкари, туркий тилда ёзилган «Мубаййин»дан хам куп мисоллар келтирди. 
Бобурнинг бу шеърий китобини у бошданоёк ёд билар эди. Мирбобо Дуст болаларга факат ко- 
нуншуносликдан эмас, тарих, мантик ва адабиётдан хам яхши даре бериши мумкинлигини 
сезган Бобур уни кичик угли Хиндол мирзога муаллим килиб тайинлади, шундан бери бу 
оиланинг бутун такдири Хиндол мирзога боглик булиб колди. Хиндол Бадахшонга борганда 
булар хам боришди, Аграга келганда булар хам бирга келишди. Шу узок йулларда Хамида 
кичиклигидан от минишга урганди ва чавандозликни машк килди. Хозир Мирбобо Дуст Хиндол 
мирзонинг конуншунослик буйича маслахатчиси булиб ишлайди. Маоши дуруст булса хам, икки 
угил, бир кизни бекзодалар каби кийинтиришга, беш-олтита от, уч-туртта хизматкор асрашга 
етмайди. Шунинг учун Хамиданинг онаси Хиндол мирзонинг харамида киссахон булиб хизмат 
килади. Султоним бегимга машхур достонлар ва хикоятлардан укиб беради-ю, бунинг эвазига 
дурустгина инъом ва улуфа олади. Хамиданинг узи хам Султоним бегимнинг тенгдош 
надималари каторида юради.
Хонзода бегим бу тафеилотларни Султонимдан ва Хамиданинг узидан эшитган сари бир 
нарсадан таажжубланиб куйди. Бутун борлигидан латофат ёгилиб турган шундай киз уз 
даргохларида юрган экан-у халигача нечун унга дурустрок бир эътибор беришмабди?
Хонзода бегим чавгонни яхши уйнайдиган бошка чавандоз кизларга латофат етишмаслигини, 
баъзилари эркакшода булишини билади. Хамида бону чолвор кийиб ултирган булса хам, 
чавандозлик кийимлари унинг ингичка белини, булик кукракларини, новдадай эгилувчан ёш 
танининг кучга тулик нафосатини бехад гузал килиб курсатади. Йугон соч уримларининг нозик



Download 2,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   94




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish