I a очиқ Ўзанларда (каналларда) сув оқимининг текис ҳаракати



Download 357,86 Kb.
bet4/6
Sana12.07.2022
Hajmi357,86 Kb.
#778627
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
1 ОЧИҚ ЎЗАНЛАРДА КАНАЛЛАРДА СУВ ОҚИМИНИНГ ТЕКИС ҲАРАКАТИ

Ечиш тартиби:

  1. Шези-Маннинг параметрни аниқлаймиз: .

  2. Қуйидаги қийматни аниқлаймиз: .

  3. Гидравлик радиуснинг максимал қийматини ҳисоблаймиз:

.

  1. Каналдаги гидравлик радиус: .

  2. Ўзандаги сув оқимининг ўртача тезлиги: .

  3. Тирик кесим юзаси: .

  4. Хўлланган периметри: .

  5. Каналдаги сув оқимининг чуқурлиги: .

  6. Канал тубининг эни: .


4 – масала
Трапеция кесимли каналларда белгиланган бўлиб, нинг қуйидаги ифодалари асосида , , , оқимнинг тирик кесими ўлчамлари: b ва h топилсин.
Ечиш тартиби:

  1. Шези-Маннинг параметрни аниқлаймиз: .

  2. Канал нисбий кенглигини аниқлаймиз: .

  3. Гидравлик радиус: .

  4. Тирик кесим юзаси: .

  5. Каналдаги сув чуқурлиги: .

  6. Канал тубининг эни: .

3. Каналдаги рухсат этилган тезликлар

Каналларни лойиҳалашда каналдаги ўртача тезлик маълум қийматга эга бўлиши лозим. Каналда рухсат этилган тезлик қуйидагича бўлиши керак:



Бу ерда: - лойқа босиш тезлиги (лойқа босмаслик тезлиги) – каналда рухсат этилган тезликнинг энг кичик қиймати, яъни лойқа босмайдиган тезлик;
- ювилиш тезлиги (ювилмаслик тезлиги) – каналда рухсат этилган тезликнинг (максимум) энг катта қиймати, яъни ювилмайдиган тезлик.
3 .1 Ювилмайдиган магистрал канални лойихалаш


а) Қурилиш меъёрлари ва қоидалари (ҚМ ва Қ) асосида канални лойиҳалаш.


Лойиҳалаш тартиби:

  1. Канал асосини ташкил қилувчи тупроқ (берилган С ёки dўр) ва каналнинг сарфига мос келувчи ғадир–будурлик коэффиценти “n” ва қирғоклар қиялик коэффицентини “m” –ҚМ ва Қ-2.06.03.97 асосида аниқлаймиз (илова, 2-чи ва 3-чи жадваллар).

  2. Магистрал канал тубининг кенглигини С.А.Гиршкан формуласи ёрдамида аниқлаймиз:

bГ = AQx

Агар Q < 1,5 м3/c бўлса, A =1,4; x =0,85;


Агар Q = (1,5 … 50) м3/c, A =1,5; x =2/3;
Агар Q > 50 м3/c бўлса, A = 1,3; x = 2/3.
Аниқланган bГ қийматини энг яқин бўлган bст стандарт қийматигача яхлитланади.
Стандарт қийматлар bст: 0.2м; 0.4 м; 0.5 м; 0.6 м; 0.8 м; 1.0 м; 1.2м; 1.5 м; 1.8 м; 2.0 м; 2.5 м; 3.0 м; 3.5 м; 4.0 м; 5.0 м; 6.0 м ва ҳоказо ҳар 1 м-дан.

  1. ҚМ ва К дан канал тупроғига мос келувчи оқим чуқурлигининг бир неча қийматлари учун (h=0.5; 1,0; 3,0; 5,0 м) рухсат этиладиган ювилмайдиган оқим тезликларининг қийматларини “ ” ёзиб оламиз (Илова, 8- жадвал).

  2. Сувнинг ўртача тезликлари ҚМ ва Қ - да берилган хар бир сув чукурликлар учун (h=0,5; 1,0; 3,0; 5,0 м) қуйидаги формула ёрдамида ҳисобланади:


Ҳисобларини жадвал кўринишида ёзамиз:
5- жадвал

h, м

, м/с

, м2

, м/с

0,5










1,0










3,0










5,0










  1. ҚМ ва Қ бўйича олинган сув тезликлари ва формула ёрдамида ҳисобланган сувнинг ўртача тезлигининг сув чукурлигига боғлиқлик графиклари қурилади. Иккала графикнинг кесишиш нуқтасига мос келувчи тезлик - - каналдаги ювилмайдиган сув тезлиги аниқланади.


5- расм. Каналда ювилмайдиган тезликни аниқлаш графиги.



  1. Графикдан олинган сув тезлиги ва сувнинг чуқурлиги h асосида канал тубининг нишаблиги қуйидаги формула ёрдамида ҳисобланади:

.

Download 357,86 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish