Кафедраси “Аккумуляторлар” курсидан амалий машғулотлар учун услубий кўрсатмалар


№ 7-масалани ечиш учун топшириқлар вариантлари



Download 404,45 Kb.
bet6/17
Sana21.02.2022
Hajmi404,45 Kb.
#55222
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17
Bog'liq
akkum

7.4. № 7-масалани ечиш учун топшириқлар вариантлари
7.1-жадвал

Талабалик гувоҳномаси номерининг охиридан олдинги рақами

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

Pнаг

450

500

550

650

700

800

1000

1500

2000

2500

Талабалик гувоҳномаси номерининг охирги рақами

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

Nгэ

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

Uк.н.р.э

1.2

1.4

1.6

1.8

1.2

1.4

1.6

1.8

1.2

1.8

Nбат

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10



Ҳисоблаш намуси.
Дастлабки маълумотлар.Кучланиш қуввати 1500Вт/48В, заҳиралаш вақти 4 соат.
Аккумулятор батареясининг сиғими 160 Асоат бўлиб, ҳар бир 80А соатикки гуруҳдан иборат.
Umin.batкучланиши элементга разряд якуний кучланиши батареясидан (48 батарея учун – 24 дона (Nгэ)) гальваник элементларнинг сонидан келиб чиқиб ҳисобланади (одатдаUк.н.р.э=1.2 – 1.8В), яъни 24∙1.8= 43.2В.


U min bat=Nгэ·Uк.н.р.э.

Батареялар разряди режимида тизимнинг максимал токи:




I max = 1500/43.2=34.7 А.

Бир ўчирилган батареяси ҳисобга олиб битта батареядан максимал ток:


Imaxbat = 34.7/(2-1) = 37.7А.

Батарея ҳимоя блокининг минимал токи:




I bat protect = 37.7/0.8 = 43.4 А.

Қувват олиш тизими учун 2х50А батареялар учун ҳимоя блокини танлаш мумкин.


7.5. Амалий ишни ҳимоя қилиг учун назорат саволлари
1. Нима учун аккумулятор токи бўйича отдача, энергия бўйича отдачадан кўпроқ?
2. Аккумулятор 10 соат ичида Iз=1,5 А ток билан қувват олган, 20 соат эса Iр=0,7 Атокдаразряд бўлган. Ток бўйича қувват кетиш қанча бўлди?
3. Аккумулятор 0,7 А ток билан 5 соат ичида заряд олади. 0,3 А ток билан қанча вақт ичида заряди тугайди, агар ток бўйича қувват кетиши ηт=0,9бўлса.
4. 50 элементлардан ташкил топган аккумулятор батареяси 5 А ток билан заряд олади. Батарея элементининг электр ҳаракатланувчи кучи 2,1 В га тенг, унинг ички қаршилиги эсаrвн=0,005 Ом. Батарея қандай кучланишга эга бўлади?
5. Ички қаршилиги rг=0,1 Омбўлган зарядли генераторнинг электр ҳаракатланиш кучи қандай бўлиши керак?

8-масала
КУЧЛАНИШ ИНВЕРТОРИ (ўзгартирувчи) УЧУН АККУМУЛЯТОРЛАР СОНИНИ ҲИСОБЛАБлаш

8.1. Ишнинг мақсади: Кучланиш ўзгартирувчининг назарий асосларини ўрганиш. Кучланиш инвертори учун аккумуляторлар сонини ҳисоблаб чиқиш.
8.3. Масалани ечиш бўйича услубий кўрсатмалар
Кучланиш ўлчамига қараб узлуксиз таъминот тизими учун аккумулятор сонини (Вт∙соат да) ҳамда аккумуляторлардан соатларда тинимсиз ишлаш учун керакли вақтни соатларда ҳисоблаш.
Истеъмолнинг доимий қувватида ҳисоблаш усули
Берилган: истеъмол қилиш умумий қуввати Вт∙соатва аккумуляторлардан узлуксиз ишлаш учун керакли вақт.
1) истеъмол қилиш умумий қуввати келиб чиқиб инвертор тури танланади (инвертор учун қувват бўйича заҳира коэффициенти — 0,75), аммо шуни ҳисобга оиш керакки, электр қурилмаларнинг кўпчилиги доимий ишламайди (телевизорлар, музлатгичлар, насослар, лампалар ва ҳ.к.).
2) Инвертор турига қараб аккумулятор батареясининг кучланиши танланади – 12 В, 24 В, 48 В ёки 96 В.
3) Батареянинг керакли сиғим аниқланади:


Ебат. = (Рпотр.∙Трез. ) / (Uбат. 0,8 ∙ КПДинв)

унда:Ебат. — батареянинг керакли сиғими;Рпотр. — истеъмол қилиш умумий қуввати;Tрез. — керакли тинимсиз ишлаш вақти;Uбат.батарея кучланиши;0,8 — заҳира коэффициенти (разряднинг 20%- бўлиши — батареяларнинг ишлашини кафолатлайди), 0,5 – тавсия қилинган (аккумултор батареясининг разряди 50%);ФИКинв — инвертор ФИК, 0,85 дан 0,95 гача (инверторлар бўйича техник ахборотда кўрсатилган).


4) Аккумуляторларнинг керакли сони билан аниқланади
а) Кучланиў бўйича минимал:


Nакк. =Uинв.пт. / Uакк.ном.

унда:Nакк. — аккумуляторлар сони;Uинв.пт. — доимий ток бўйича инвертор кучланиши — 12В, 24В, 48В, 96В;Uакк.ном. — аккумулятор номинал кучланиши.


б) Заҳиралаш ва қувват учун керакли вақт бўйича


Nкомп. = Ебат. / Еакк.ном.

унда:Ебат. — батареянинг керакли сиғими;Еакк.ном. — аккумулятор номинал сиғими (ишлаб чиқарувчи жадвали бўйича);Nкомп. — аккумуляторлар сони (энг яқин бутун сонгача катта томонга яҳлитланади).


в) Аккумуляторлар умумий сони аниқланади:


Nобщ. = Nакк. ∙ Nкомп.

Агар заҳиралаш талаб этилган муддат бўйича истеъмол қилиш жадвали тузилса, ҳисоблаш аниқроқ бўлади.


8.4. 8-масалани ечиш учун топшириқлар вариантлари
8.1-жадвал

Талабалик гувоҳномасининг охиридан олдинги рақами

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

Uинв.пт.

12

24

48

96

12

24

48

96

24

12

Рпотр.

450

500

550

600

650

700

750

900

1000

1500

Талабалик гувоҳномасининг охирги рақами

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

Tрез.

2

4

6

8

3

5

7

10

2

4

КПДинв

0.85

0.90

0.95

0.85

0.90

0.95

0.85

0.90

0.95

0.80

Uакк.ном.

1.5

2

3.7

3.8

4.35

1.5

2

3.7

3.8

4.35

Еакк.ном.

36

48

52

60

65

24

28

72

88

55



5. Амалий ишни ҳимоя қилиш бўйича назорат саволлари
1. Қайси қурилмалар инверторлар деб аталади?
2. Инверторнинг ишлашига қайси электр қурилма асос қилинган?
3. Инверторда трансформатор қандай роль ўйнайди?
4. Қаерда ва қайси мақсадда инвертор қўлланилади?
5. Конвертор деб қайси қурилма айтилади?
6. Конвертор ва инвертор ўртасида умумий жиҳат нимадан иборат?

9 - вазифа
қувватни ҳисоблаш ва ўзгарувчан токнинг узлуксиз таъминот манбаини танлаш

9.1. Ишнинг мақсади: узлуксиз таъминот манбаи қувватини ҳисоблаш ва ўзгарувчан токнинг узлуксиз таъминот манбаини танлаш. Узлуксиз таъминот манбаи модуллари миқдорини аниқлаш.
9.3. Масалани ечиш бўйича услубий кўрсатмалар
Ўзгарувчан токнинг узлуксиз таъминоти тизимининг қуввати юкланишлар йиғиндиси билан аниқланади, яъни ~220 В 50 Гц узлуксиз таъминот истеъмолчилари қурилмалари қуввати билан.
УТМ тўлиқ чиқиш қуввати қуйидаги формула орқали топилади:


SВыхИБП= kα·kз·РН / ψН, ВА, (9.1)

Бу ерда: РН= UН⋅IНА –юкланиш истеъмолининг максимал актив қуввати, Вт; UН= 220 В – УТМ чиқиш кучланишининг таъсир қилувчи қиймати; IНА – масалада кўрсатилган юкланиш токининг актив таркибий қисмлари, А; ψН= 0,85 (масала шартига кўра) – юкланиш қуввати коэффициенти; kα= 1,2 – юкланишнинг пускли (ёқилувчи) токининг катталиш коэффициенти; kЗ – ўртача статистик юкланиш коэффициенти, унинг ёрдамида бир вақтда ёқилган юкланишларнинг (компьютерлар) ўртача миқдори ҳисобга олинади.


Узлуксиз таъминот манбаларининг тури П6 жадвали бўйича танланади, унда бир модуль резерв эканлиги ҳисобга олинади. Модуллар сонини қуйидаги муносабат орқали топиш мумкин:


NМ= [(|SВыхИБП|·kПМ) / РМ]+1, (9.2)

бунда: NМ – модуллар миқдори; kПМ≈0,75-0,95 – параллел ёқишни ҳисобга олиш коэффициенти; РМ – бир модулнинг қуввати.


Агарда қувват SБП≥3 кВА бўлса, у ҳолда уч фазали узлуксиз таъминот манбаини танлаш тавсия қилинади.
Қувватига қараб П2 жадвалининг тавсияларига муносиб аккумулятор батареяларнинг кучланиши қабул қилинади.
Кейин УТМ кириш қувватини баҳолаш мумкин:


SВхИБП= (PИБПЗАБ) / (ψИБП⋅ηИБП), (9.3)

Бу ерда : ψИБП – УТМ қуввати коэффициенти; ηИБП – УТМ фойдали таъсири коэффициенти; PВыхИБП≈|SВыхИБП| - УТМ учун кўп ҳолатларда максимал чиқиш фаол қуввати тўлиқ қувватга тенг қабул қилинади, РЗАБ≈0,1РИБПmax – аккумулятор батареялар заряднинг максимал қуввати.


Актив PВхИБП ва реактив QВхИБП УТМ истеъмол қилиш қувватининг ташкил қилувчиларини қуйидагича ҳисоблаш мумкин:


PВхИБП = (PИБП + РЗАБ) / ηИБП, , (9.4)


QВхИБП = [(SВхИБП)2 – (PИБл қилувчилариП)2]0,5, (9.5)

Батареяларнинг кучланишини ҳисобга олиб, узлуксиз таъминот манбаи аккумулятор батареяларининг чиқиш токи ( яъни авария разряди токи ) қуйидаги ифода ёрдамида топиш :




IРАБ= IВыхИБП (UИБП /UАБ)/ηИнв = (SВыхИБП /UАБ) / ηИнв, (9.6)

Бу ерда: IРАБ– аккумулятор батареяларининг разряд токи, А; IВыхИБП – каттароқ юкланиш соати токи билан аниқланувчи авария пайтида чиқиш УТМ токи, IЧНН; ηИнв – УТМ инверторнинг фойдалилик таъсири коэффициенти УТМ (ηИнв≈0,95 – 0,98).


Аккумулятор батареялар разряди токининг белгисини аниқлаб IРАБ, ўзгарувчан токнинг узлуксиз таъминоти тизимининг батареялар сиғимини топиш мумкин.

Download 404,45 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish