Кафедраси “Аккумуляторлар” курсидан амалий машғулотлар учун услубий кўрсатмалар


№9 масалани ечиш учун топшириқлар вариантлари



Download 404,45 Kb.
bet7/17
Sana21.02.2022
Hajmi404,45 Kb.
#55222
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   17
Bog'liq
akkum

9.4. №9 масалани ечиш учун топшириқлар вариантлари
Таблица 9.1
(при ψЛВС=0,7, ψС=0,95, ψС= 0,95, kЗЛВС=1, kЗС=1, kПМ=0,95, kαЛВС≈1, kαС≈2,5).

Талабалик гувоҳномаси номерининг охиридан олдинги рақами

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

РЛВС,Вт

1000

1200

1500

1800

2000

2300

2600

2800

3000

3500

Талабалик гувоҳномаси номерининг охирги рақами

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

РС, Вт

500

450

400

380

550

600

650

700

680

620

РМ, Вт

600

650

620

700

750

800

820

850

900

1200



Ҳисоб-китоб намунаси.
Бошланғич маълумотлар. Ўзгарувчан токнинг ~220В 50Гц кучланишли узлуксиз таъминоти тизимининг юкланиши бўлиб умумий қуввати РЛВС=2500 Вт ва ψЛВС=0,7қувват коэффициентли локал ахборот-ҳисоблаш тармоғи ҳисобланади.
Бир вақтда тизимдан РС=800Вт қувватга ва ψС=0,95 қувват коэффициентга эга сервердан таъминланади.
Локал ахборот-ҳисоблаш тармоғи ёқилиш токининг катталиш коэффициентини kαЛВС≈1га, серверни эса kαС≈2,5га тенг деб ҳисоблаш мумкин.
Агар бир модулнинг қуввати РМ=1000Вт, манба қувват коэффициенти ψС≥0,95га тенг бўлса, узлуксиз таъминот манбаи модуллари миқдорини аниқлаш.
Бунда УТМ ишончлилигини кўпайтириш мақсадида резерв сифатида бита модуль қўшиш керак.Модулларни параллел ёқишни ҳисоблаш коэффициенти kПМ=0,95.
УТМ нинг тўлиқ чиқиш қуввати тузатилувчи коэффициентларни ҳисобга олган ҳолда истеъмол қувватидан каттароқ бўлиши керак:


SВыхИБП= kαЛВС⋅kЗЛВС⋅РЛВС/ ψЛВС + kαС⋅kЗС⋅РС/ ψС= 1⋅1⋅2500/0,7+ 2,5⋅1⋅800/0,95 = 3571+2105 = 5676ВА,

Бу ерда: kЗЛВС=1- компьютерларнинг ЛВС ўртача статик юкланиш коэффициенти (яъни бир вақтдаги иш), kЗС- сервернинг юкланиш коэффициенти (у ҳар доим ёқилган).


Модуллар миқдори қуйидагига тенг:


N ≈(SВыхИБП/PM)/kПМ+1= (5676/1000)/0,95+1= 7.
9.5. Амалий ишни ҳимоя қилиш учун назорат саволлари
1. УТМ классификацияси қандай?
2. Ўзгарувчан ток УТМ сининг асосий афзалликларини очиб беринг.
3. Узлуксиз таъминот манбаи модулларининг миқдорини қандай аниқлаш мумкин.
4.УТМ танланганда нималарга эътибор бериш керак?
5. line-interactive УТМ афзалликлари ва камчиликлари.
6. off-line УТМ афзалликлари ва камчиликлари.
7 on-line УТМ афзалликлари ва камчиликлари.
8. Телекоммуникация корхоналари ва телевидениенинг қандай тизимлари кафолатланган узлуксиз электр энергия берилишини талаб қилади?


10-МАСАЛА
ЎЗГАРУВЧАН ТОК УЗЛУКСИЗ ТАЪМИНОТ МАНБА ИСТЕЪМОЛ ҚИЛИШ МАВКСИМАЛ ҚУВВАТИНИ ҲИСОБЛАБ ЧИҚИШ

10.1. Ишнинг мақсади: Аккумуляторлар қувватининг назарий асосларини ўрганиш. Ўзгарувчан ток узлуксиз таъминот манба истеъмол қилиш мавксимал қувватини ҳисоблаб чиқиш.


10.3. Масалани ечиш бўйича услубий кўрсатмалар
Ўзгарувчан ток тармогидан электр таъминот тизимидан қувват оладиган SПот тўлиқ қувватини оламиз:
, ВА (10.1)
унда: ∑Р, Вт – қуйидаги нисбатдан аниқланадиган ЭПУ ўзгарувчан токи барча истеъмолчиларининг умумий актив қуввати:
Р=РИБПВАОК+ РХН, (10.2)

бу ерда: РИБП – ўзгарувчан ток узлуксиз таъминот манбаларининг актив қуввати, Вт;


РВ–тўғрилагич қурилмалар актив қуввати, Вт;
РАО·- авариявий ёритишнинг актив қуввати, Вт;
РК=SK⋅cosφK – вентиляция ва ҳаво совутиш тизимининг актив қуввати, Вт;
PХН=SХН⋅cosφХН⋅β – хўжалик эҳтиёжлар қувватининг актив таркибий қисми, Вт;
φ – кучланиш фазасига нисбатан ток фазасининг ўзгариш бурчаги;
β–юклаш ўрта статистик коэффициенти.
Бу ерда кучланиш ва ток деярли синусоид шаклга эга, Ψқувват коэффиценти эса Ψ≈cosφга тенг деб ҳисоблаш мумкин..
У ҳолда:
Q=QИБП+QВ+QАО+QК+QХН, ВАР

– шунга ўхшаш нисбатлардан аниқланадиган ЭПУ ўзгарувчан токнинг барча истеъмолчиларнинг умумий реактив қуввати:




QАО≈РАО⋅tgφАО, ВАР;
QВ≈РВ⋅tgφB, ВАР;
QХН= РХН⋅tgφХН⋅β, ВАР (10.3)

Топилган SПотқувват қиймати электр таъмнот тизими трансформаторини танлаш учун асос бўлади.


Уч фазали трансформатордан фойдаланиш пайтида ҳар бир фазага қуйидаги қувват тенг келади:


S= SПот/3. (10.4)

Ўзгарувчан ток тармоғидан электр таъминот тизими томонидан истеъмол қилинадиган биринчи категория истеъмолчилар S1Каттўлиқ қуввати ҳудди шундай жойлашган:




S1Кат= [(∑Р1Кат)2 + (∑Q1Кат)2]0,5, ВА, (10.5)

унда: ∑Р1Кат, Вт – хўжалик эҳтиёжлар қувватидан ташқари ўзгарувчан ток истеъмолчиларнинг умумий актив қуввати;


Q, ВАР – хўжалик эҳтиёжлар қувватидан ташқари ўзгарувчан ток истеъмолчиларнинг умумий реактив қуввати.
Найденная мощность Топилган S1Катқуввати бир ёки иккита автоном электр станциясини танлаш учун асос бўлади.
Ўзгарувчан ток манбасини истеъмол қиладиган токнинг максимал қийматини топамиз (“юлдуз” трансформатори ўрамларнинг боғлаш схемаси учун):


IЛ= IФ= SН/[(3)0,5⋅UЛ], (10.6)

бу ерда UЛ=380В – умумсаноат мақсадларга йўналтирилган уч фазали электр тармоғининг линияли кучланиши (шу билан бирга фазали кучланиш UФ=220В).


Для найденных значений мощностей S, PваQқувватларнинг топилган қйиматлари учун зарур қувват коэффициентига эришиш шартидан келиб чиқиб косинусли конденсаторлар қуввати ва сиғимини аниқлаймиз.
ЭПУ томонидан истеъмол қилинадиган реактив қувват (индуктив характерга эга) қуйидига тенг:
QЭПУ= РЭПУ⋅tgφН, кВАР, (10.7)

унда: tgφН – юклама қувватининг коэффициентига мос келадиган тангенс бўлиб, унингtgφН= (1- cos2φН)0,5/cosφН косинусига қараб аниқланади.


Тўлдирувчи конденсаторларнинг QK реактив қуввати қуйидагига тенг:


QK= PЭПУ(tgφН- tgφНЖ), кВАР, (10.8)

унда: tgφНЖ – ток ва электр тармоқларга қувват берувчи кучланиш ўртасида бурчак тангенси зарур қиймат (cosφНЖ≥0,95 орқали аниқланади).


Учбурчак схемаси бўйича уланган тўлдирувчи конденсаторлар сиғими қуйидаги мутаносибликда бўлади:


СК= QK⋅109/2π⋅fC⋅(UЛ)2, мкФ, (10.9)

унда: қувват берувчи электр тармоғининг частотасиfС=50 Гц; QK– реактив қувват, кВАР; UЛ=380 В–электр тармоқ чизиқли кучланиш.


QK қуввати ва СК сиғими ҳисобланган қийматлари асосида П12-жадвал ёки косинусли конденсаторлар маълумотномаси бўйича танлаймиз.
Конденсаторларни “юлдуз” схемаси бўйича уланса, уларнинг ҳар бири фазали симга бир томон билан ва бошқа томон билан ерга боғланади. “Юлдуз” схемаси бўйича уланган тўлдирувчи конденсаторлар сиғими:


СЗ= 3QK/[(UЛ)2·2πfС], (10.10)

“Учбурчак” схемаси қўлланилса, батарея сиғими анча камроқ бўлади (3 баробар), “юлдуз” косинусли конденсаторлари билан уланишга нисбатан конденсаторларда кучланиш (√3 баробар) кўпроқ бўлади.



Download 404,45 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish