Мажмуа 1 қисм



Download 0,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/18
Sana24.02.2022
Hajmi0,56 Mb.
#199658
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   18
Bog'liq
барча умумий мавзулар

6 - АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ 
Оқова сувларни оқизиш тармоқларини ҳисоблаш. 
Режа: 
1. Оқова сувларни оқизиш тармоқларидаги маҳаллий қаршиликларни ҳисоблаш 
2. Босимли тармоқларни гидравлик ҳисоблаш формулалари 
1. Оқова сувларни оқизиш тармоқларидаги маҳаллий қаршиликларни 
ҳисоблаш 
Маҳаллий қаршилик турларига - қувурларга ўрнатиладиган турли 
арматуралар, яъни кенгайиш ва торайиш жойлари, бурилишлар, диафрагмалар
вентиллар, берктгичлар (задвижкалар), шунингдек қувурга кириш ва ундан чиқиш 
жойлари мисол бўла олади. Бу қаршиликлардан оқова сувлар ўтган вақтда, доимо 
оқим деформацияланади, бу ҳолат оқова сувлар қовушқоқлиги билан бир қаторда 
қўшимча босим йўқотишлар, яъни гидравлик қаршиликни ҳосил қилади.
Бу қўшимча босим йўқотишларга сабаб, оқова сувларда ҳосил бўлувчи 
довулсимон ҳаракатдир. Босим йўқотишларининг қиймати маҳаллий қаршилик 
турига, оқова сувлар ҳаракати тезлигига, қурилмаларнинг очиқлик даражасига
девор сиртларининг силлиқлик даражасига ва шунга ўхшаш омилларга боғлиқ. 
Маҳаллий қаршиликлар орқали оқиб ўтаётган оқова сувларда кечадиган 
жараёнларнинг мураккаблиги сабабли, жойлардаги босим йўқотишларини 
назарий ҳисоблаш қийинчилик туғдиради. Шу сабабли ҳозирги кунгача босим 
йўқотишларини ҳисоблаш учун умумий тенглама келтириб чиқарилмаган. 
Маҳаллий қаршилик коэффициенти 

ни фақат бирданига кенгайиш ва бирданига 
торайиш учун назарий аниқлаш мумкин. Бошқа барча маҳаллий қаршиликлар 
учун 

нинг қиймати тажриба йўли билан аниқланади. 
Маҳаллий қаршиликларни енгиш учун сарфланган босим қуйидаги 
тенглама орқали ифодаланади: 
g
w
h
mq
2
2




бу ерда

- маҳаллий қаршилик коэффициенти.
Хар кандай холатларда махаллий каршилик учун босим йуколишини 
аниклаш Бернулли тенгламаси ёрдамида олиб борилади.
























g
d
P
Z
g
d
P
Z
h
h
м
w
2
2
2
2
2
2
2
2
1
1
1
1




Бу ерда: 










g
d
P
Z
2
2
1
1
1
1


бу 1 индексли кесимдаги махаллий каршиликгача оким 
курсаткичлари; 










g
d
P
Z
2
2
2
2
2
2


бу 2 индексли кесимдаги махаллий каршилик билан 
оким курсаткичлари . 
Курсатилган кесимда махаллий каршиликни аниклаш учун пьезометрлар 
урнатилади: 


2
1
P
P
h
м




бу ерда

1
P
и 

2
P
- нисбатан аник хисоблаб танлаб олинган пьезометр 
курсаткичлари.
Реал суюқлик харакатида оқим узунлиги бўйича йўқолган босимдан 
ташкари маҳаллий қаршиликлар бўйича ҳам босимни камайиши бўлади. 
Маҳаллий қаршиликлар қуйидаги холларда пайдо бўлади. 
1. Суюқликни тезлиги ўзгарг ан жойида (оқим кенгайганда ёки торайганда). 
2. Оқим йўналиши ўзгарганда (бурилишда). 
3. Ҳам қиймати ва йўналиши бир вақтда ўзгарганда (тройник). 
Амалиётда маҳаллий босим йўқолиши қуйидаги Вейсбах формуласи 
ёрдамида хисобланади:

h
м
=

g
v
2
2
бу ерда: 

- маҳаллий қаршилик коэффициенти дейилади; 
асосан 

- тажриба бўйича аниқланади. 
Альтшуль 

ни аниқлаш учун қуйидаги эмпирек формулани таклиф 
қилади. 
k
с




Re
бу ерда: 

k
- турбулент харакатининг квадратик зонаси учун маҳаллий қаршилик
коэффициенти 

Download 0,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish