Мамлакатимизнинг келажаги қурилиш ва қурилиш техникасининг ривожланиши билан чамбарчас боғлиқдир. Шунинг учун ҳам бу соҳа ҳамма вақт ҳукуматнинг диққат эътиборида туради


БИНОМИЗ ҚУЙИДАГИ КОНСТРУКСИЯЛАРДАН



Download 200,76 Kb.
bet4/9
Sana21.05.2022
Hajmi200,76 Kb.
#605868
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
блок 6қаватли

БИНОМИЗ ҚУЙИДАГИ КОНСТРУКСИЯЛАРДАН
ТАШКИЛ ТОПГАН
Пойдевор: - бинодан тушган юкларни Ўзигақабул қилиб пойдеворга узатувчи констрксия. Бинонинг узоққа чидамлиги, мустаҳкамлиги ва устиворлиги кЎп жиҳатдан пойдеворнинг сифатига боғлиқ.
Пойдевор лентасимон табиий тошлардан иборат бЎлиб, унинг таглигининг эни δ=1000 мм, чуқурлиги полга нисбатан -3500 мм да жойлашган бЎлиб барча асосий деворларнинг остига қилинган. Пойдевор учун бетон синфи Б12.5 ва А ИИ арматура билан жиҳозланган. Пойдеворнинг ташқи сирти қиздирилган битум мастикаси билан икки марта суртилади. Пойдеварнинг юқори сирти қалинлиги 500 мм бЎлган ва 100 маркали семент қоришма ётқизилган. Қоришма қатлам орасига сейсмиклиги 8 балли бЎлгани учун диаметри 10 мм бЎлган 4 дона бЎйлама арматура ётқизилган. БЎйлама стерженлар ҳар 400 мм да кЎндаланг стерженлар билан бириктирилган.
Ташқи деворлар йирик блокдан бўлиб ГОСТ 22951-78 1БНУ15.22.40с бинодаги ички сунъий яратилган муҳитни ташқи муҳитдан ажратиб туради ва бино фасадининг асосий композиция вазифасини ҳамда, кўпинча, юк кўтариш вазифасини ҳам бажаради.
Ташқи девор блоклари :
1БН - простенка, қатор блоки,
2БН – дераза ости блоки,
3БН - перемичка блоки,
4БН - пояс блоки,
5БН - парапет блоки,
6БН - карниз блоки,
7БН - цоколь блоки;
Бинонинг ташқи девори йирик блокдан иборат бЎлиб, девор қалинлиги δ=400 мм ни ташкил этад.
Ички деворлар: - юк кЎтариш ҳамда тЎсиқ вазифасини бажаради.
Ички деворлар йирик блокдан бўлиб ГОСТ 22951-78 1БВУ15.22.40с бинодаги ички сунъий яратилган муҳитни ажратиб туради, кўпинча, юк кўтариш вазифасини ҳам бажаради.
Пардадеворлар биноларнинг қаватларини хоналарга ажратиш учун қўлланиладиган юпқа, юк кўтармайдиган, вертикал ички тўсиқ конструкциясидир.
Бинонинг пардадевори йирик блокдан иборат бўлиб, девор қалинлиги 200 мм ушбу бинонинг девори цемент қум қоришмаси маркаси М50 дан кам бўлмаган қоришма билан терилади..


Пардадеворлар: - биноларнинг қаватларини хоналарга ажратиш учун қЎлланиладиган юпқа, юк кЎтармайдиган, вертикал ички тЎсиқ конструксиядир.
Сокол: - 1-қават поли сатҳидан пастда жойлашган бино атрофидаги ер сатҳигача бЎлган қисми бЎлиб, деворни атмосфера намлиги ва бошқа таъсирлардан сақлайди, ҳамда тЎғридан –тЎғри пойдевор устида ётади. Ушбу сатҳ “Металагранит” билан жиҳозланган бЎлиб баландлиги 0.6 м.
Бино атрофида асфалт қоплама (атмостка): - атмосфера сувининг бино атрофидан қочириш учун хизмат қилади. Бинининг периметри бЎйлаб 1.6 м энлиликка асфалт бетон тЎшама δ=80 мм қалинликда тЎшалади, тагидан δ=80 мм қалинликда шебен тЎшама тЎшалиб текисланади.
Қаватлараро ёпма: - бинонинг ички фазосини қаватларга бЎлиб турувчи горизонтал тЎсиқ конструксиядир.
Ораёпма конструксиялари отсек чегарасида горизонтал ва вертикал текисликлар бЎйича бикир мустаҳкам, вертикал элементларга боғланган. Бу боғланиш горизонтал кучларни вертикал элементларга узатиши зилзила жараёнида конструксияларнинг биргаликда ишклашини таъминлайди. Ораёпма плиталар темир-бетон плиталардан иборат бЎлиб серияси 1.141.1-17с –выпуск 1, маркаси 1ПК59.12-8АИИИв-с8 бЎлиб плитанинг узунлиги Л=5760 мм, эни Б=1195 мм, қалинлиги δ=220 мм ни ташкил этади ва деворга таяниш масофаси 120 мм.
Ёпмалар: - биноларнинг юқориги горизонтал тЎсиқ конструксиясидир. У ҳам ички муҳитни ташқи муҳитдан ажратиб туради.
Ораёпма конструксиялари отсек чегарасида горизонтал ва вертикал текисликлар бЎйича бикир мустаҳкам, вертикал элементлатгабоғланган. Бу боғланиш горизонтал кучларни вертикал элементларга узатиши зилзила жараёнида конструксияларнинг биргаликда ишклашини таъминлайди. Ораёпма плиталар темир-бетон плиталардан иборат бЎлиб серияси 1.141.1-17с –выпуск 1, маркаси 1ПК59.12-8АИИИв-с4 бЎлиб плитанинг узунлиги Л=5760 мм; эни Б=1195 мм, қалинлиги δ=220 мм ни ташкил этади ва деворга таяниш масофаси 120 мм.
Чердак том ёпмаси: - бинонинг устки якунловчи ва уни қор, ёмғир ва бошқа нобоп таъсирлардан ҳимоя қилувчи қисмидир.
Дераза блоки: - кесаки ва тавақалардан иборат ойнаванд конструктив элемент бЎлиб биноларни табиий ёритишда хизмат қилади.
Дераза блоклари тахта материалдан қилинган, серияси 1.238-10, ДАСТ 11214-81 уларнинг маркаси ОСП 15-15; ОСП 15-18; ОСП 15-12; уларнинг Ўлчамлари баландлиги ҳ=1.5 м; эни Б=1.5м; 1.5м; 0.8м; лардан иборат.
Эшик блоклари: - кесаки ва табақалардан ташкил топган хоналарни Ўзаро боғлаш учун ишлатилади.
Эшик блоклари стандарт бЎлиб ёғоч материалдан тайёрланган КСИ-85 Уз дан қабул қилинган серияси 1.136-6, ДАСТ 6629-81 уларнинг Ўлчамлари ҳ=2.1м, эни Б=0.7м; 0.9м; 1.2м лардан ташкил топган.
Зина катаги: - зина маршлари ва зина майдончаларини жойлаштириш учун девор билан ажратилган хона. Эшик ва деразалар Ўринлари темир-бетон рама билан қоплаган.
Зина марши: - поғиналардан ташкилтопган қия элемент, бир қават орасида жойлашган маршлар сонига қараб зиналар 1,2 ёки 3 маршли бЎлади. Зина марши йиғма темир-бетон материаллардан ташкил топган бЎлиб унинг серияси 1.271-1, маркаси ЛМ30.12.15-4-С, Ўлчамлари Л=3.0м; эни Б=1.2м; баландлиги Ҳ=1.65м. Зилзила чоғида зина майдончаси сирпаниб кетмаслиги учун улар зина майдонига пайвандланган.
Зина майдончаси: - зина маршлари орасидаги горизонтал элемент. Зина майдонлари йиғма темир-бетонлардан ташкил топган бЎлиб серияси 1.2721-1, маркаси ПЛ28.13.3,2-Т-СП-1, олчамлари Л=2.75м; эни Б=1.2м; қалинлиги 120 мм дан 280 мм гача бЎлади. Зинапоя майдонларининг тЎсинлари деворга 250мм киритиб маҳкамланган.
Зина тЎсиғи: - металдан ташкил топган тЎсин серияси 1.238-1, узунлиги Л= 3.0м, баландлиги ҳ=1.0м ни ташкил этади.
Поллар: - бинодаги хоналарда инсон учун қулай шароит яратиш ва санитария-гигиена талабларига жавоб берадиган сирт ҳосил қилиш учун ертЎла, сокол ва қаватлар аро ёпмалар устида ёки биринчи қаватларда бевосита грунт устида пол қилинади.
Лоиҳаланаётган бино турар-жой бЎлгани учун хоналарда қалинлиги δ=30мм бЎлган ёғоч пол ишлатилган, хожатхона, ваннахона доимо нам бЎлгани учун уларда керамик плитка ишлатилган, ёзгихона ва зина майдони жойлашган хоналарда бетонли поллар Ўрнатилган.
Перемичкалар: - деворнинг конструктив детали бЎлиб дераза, эшик тепасида жойлаштирилади. Перемичка юқорида жойлашган ёпма конструксиялардан келаган юкни қабул қилиб деворга узатиш учун хизмат қилади.
Ички пардоз: - бинонинг ҳамма ички деворлари ғиштдан иборат бЎлгани учун ички томони оҳак ва қум қоришмаси ҳажмий оғирлиги γ=1600 кг/м3 асосида шувалаган. Ваннахона, хожатхона ва ошхона деворлари 1.80 м баландликда керамик семент қум қоришмаси асосида пардозланади. Шифтлар осма бЎлиб метал каркасларга гипсокартон қотирилиган. Девор ва шифтлар эмулсия асосида 3 марта рангланган, ички эшиклар мойли бЎёқ билан икки марта рангланган. Деразаларда метал профил ишлатилиб 3мм ли оймалар билан жиҳозланган. Зина тЎсиқлари мойли бЎёқ билан икки марта ранглаган.
Ташқи пардоз: - деворларнинг ташқи томони семент қум қоришмаси ҳажмий оғирлиги γ=1800 кг/м3 асосида δ=15мм қалинликда шуваган, маълум муддатдан кейин водаемулсия асосида 3 марта ранглаган. Дераза токчалари руҳланган тунука билан безалган.

Download 200,76 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish