Ma’ruza. Matematik modellashning metodologiyasi



Download 399,6 Kb.
bet5/6
Sana22.02.2022
Hajmi399,6 Kb.
#103251
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
2 5332420670733158789

Иккинчи гурух хатолар масаланинг ечиш учун бериладиган бошланғич ќийматларидаги хатоликлардир. Ўлчаш ёки хисоблаш натижасида олинган бошланғич қийматлар албатта бирор хатоликга эга бўлади. Чунки бу қийматлар ўлчаш асбобларининг аниқлигига ёки хисоблаш усулларига боғлиқ бўлади. Бу гурух хатоликлар одатда қутилиб бўлмайдиган хатолар деб аталади.

Учинчи гурух хатолар масалани ечиш усулидаги мавжуд хатолардир. Бу хатолар ечиш усулининг хатоси деб аталади.

Учинчи гурух хатолар масалани ечиш усулидаги мавжуд хатолардир. Бу хатолар ечиш усулининг хатоси деб аталади.

Тўртинчи гурух хатолар бевосита ЭХМларда хисоблашни ташкил этиш билан боғлиқ бўлган хатоликлардир. Бу хатолар одатда хисоблаш хатоликлари деб аталади. Хисоблаш хатоликлари асосан сонларни яхлитлаш натижасида хосил бўлади.

Математик моделни ечиш усуллари

Юқорида таъкидланганидек, объектни математик моделлаштириш хар хил тенглама, тенгсизлик ёки уларнинг системаларини ечишга келтирилади.

Уларни ечиш усулларини умуман олганда уч турга ажратиш мумкин: аналитик, сонли ва сонли-аналитик усуллар.

Аналитик усул - масала ечимини аниқ математик формулалар билан(аналитик кўринишда) ифодалашдир. Бу усул аниқ усул хисобланиб, унда масала ечими берилган бошланғич қийматларни ўз ичига олган математик формулалар кўринишида ифодаланади. Одатда аналитик усулдан оддий математик модел билан ифодаланадиган масалаларни ечишда фойдаланилади.

Аналитик усул - масала ечимини аниқ математик формулалар билан(аналитик кўринишда) ифодалашдир. Бу усул аниқ усул хисобланиб, унда масала ечими берилган бошланғич қийматларни ўз ичига олган математик формулалар кўринишида ифодаланади. Одатда аналитик усулдан оддий математик модел билан ифодаланадиган масалаларни ечишда фойдаланилади.

Чунки мураккаб масалаларнинг ечимини хар доим хам аниқ формула кўринишида ифодалаш имкони бўлавермайди. Аналитик усулга мисол сифатида чизиќли алгебраик тенгламалар системасини Крамер қоидаси, Гаусс ёки тескари матрица каби ечиш усулларини келтириш мумкин.


Download 399,6 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish