Мавлонова Р



Download 8,79 Mb.
bet9/54
Sana02.07.2022
Hajmi8,79 Mb.
#729397
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   54
Bog'liq
Ижтимоий педагогика КИТОБ

«Хар бир инсон, деган эди Форобий — ўз табиати билан шундай тўзилганки, у яшаш ва юксак етўқликка эришмоц учун куп нарсаларга муцтож булади, у бир ўзи бундай нарсаларни цулга кирита олмайди ва уларга эга булиш учун инсонлар жамоасига ҳтиёж тугилади. Шу сабабли одам яшаш учун зарўр булган нарсаларни бир-бирларига етказиб


28




берувчи ва ўзаро ёрдашашувчи куп инсонларнинг бирлашуви орҳалигина ўз табиати буйича интилган етўқликка эршиуви мумкин».
Тарбиячининг болага сингдириши лозим булган тарбия самарали таъсир этиши учун унинг усиш ва ривожланиш конуниятларини яхши билиш, шахсий хусусиятларини ҳисобга олиши мухим шартлардан биридир.
Болаларнинг шахсий фазилатлари шаклланишида кдйси омил етакчи вазифасини бажаради, деган табиий савол тугилади. Демақ инсон ривожланишда биологик омилми, ижтимоий омилми
ёки тарбия омилими, кҳайси бири етакчи рол уйнайди, деган савол га жавоб бериш лозимдай кўринади. Бу савол га тўрли тарихий даврларда тўрлича ёндашиб, тўрлича жавоблар берилган. Хозирги кунда хам бу масалага тўрли нўқҳтаи назарлар билдирилмокда.
Фанда одамнинг шахс сифатида ривожланишига биологик ва социал омилларнинг таъсири ўртасидаги муносабатни белгилаш борасидаги мунозара куп аерлардан бери давом этиб келмокда. Куп аерлик мазкўр мунозара замирида икки бир-бирига карама-ҳарши нўқтаи назар вужудга келган. Улардан бири одам боласининг шахс сифатида ривожланишида табиий-биологик омиллар хал кдлувчи роль Уйнайди деса, иккинчи тоифа олимлар эса ижтимоий воцеалар тарбиянинг мухим омил эканлигини таъкидлайдилар. Биринчи гўрух олимларининг фикрича, одам боласининг ривожланиши тугма имкониятларга боглиқ булиб, ривожланиш эса усиш ва табиий тугма хусусиятларнинг микдорий ўзгаришларидан иборат экан. Демақ болага она кррнида авлод-аждодларидан тугма утган хусусиятларгина ривожланади, деган тушунча келиб чиқади. Бу нўқ.таи назар намоёндалари тарбиянинг ролини чеклаб, ривожланишни инкор этадилар. Бундай илмий фараз фанда биологик йуналиш деб аталади.
Айгиш жоизки, худци шунга яқин нўқтаи-назарни XVII аср фалсафасида вужудга келган «префоризм» окдми намоёндаларининг фикрларида хам учратиш мумкин. Улар одам боласига она пуштидан кҳандай сифатлар утган булса, фақат шу сифатларгина шаклланади деб ижтимоий мухит ва тарбиянинг ролини чегаралаб куйишади.
Инсон шахси ва унинг хулқ-атворининг ривожланиши хар бир наелнинг ролини юксак бахолаган яна бир оқим «биохервизм» булиб, у XX аернинг бошларида кенг тарқалди.
Бу оҳимнинг кўзга кўринган йирик намоёндалари Эдуард Торавдайк биохервизм таълимотига асосланиб, одамнинг хулц-атвори механик стимуллари организмда бевосита тугдирадиган куплаб цилинадиган механик машкҳпар билан мустазрсамланадиган соф ташци


29


реакциялардан иборатдир, дейди. Унинг фикрича, шахснинг барча хусусиятлари, шу жумладан онг ва а куши қобилият ҳам наслдан наслга утади, гуё «одамнинг кўзи, тишлари ва бармокҳлари каби ацлий цобилияти хрм табиатан берилгандир. Инсон «генлар батареяси» булиб, улар наслдан-наслга myFMa утиб боради ва шахснинг ривожланишини х,ам, унинг келажагини ҳм шулар белгилайди», дейди.


Американинг «прогматик»ларининг аток/ш вакили Д. Дьюи ва унинг назариясининг давомчиси А. Комбслар хам шахс ривож­ланишини биологик омил деб изохлайдилар. Улар ривожланишни фацат микдорий ўзгаришдан иборат деб кўрсатадилар. Одам нима билан тутлган булса, тарбия жараёнида бу сифатлар ва хусусиятлар усиб боради. Тарбия ташцаридан киритилган нарса эмас, одам билан дунёга келган хусусият ва цобилиятни ўзгартиради», — дейди Д. Дьюи.
Дархаҳҳат, педагогика фани одам боласининг шахс сифатида ривожланиб, тараккий этиб боришини ута мўраккаб ва карама- қарши жараён деб билади. Унинг шахс сифатида шаклланишида наел хам (биологик омил), ижтимоий мухит хам (Сола яшайдиган шароит), тарбия хам, ўз холи ва ўз ўрни билан мухим роль уйнайди. Бу хар учала омилнинг кайси бири етакчи эканлигини, педагогика фани аерлар мобайнида авлод-аждодларимиз туплаган тажрибаларга суянган холда илмий нўқтаи назардан исботлаб беришга харакат килади.

Download 8,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish