Мавзу:-1 Кириш. Ўсимликлар физиологияси фанининг объектлари ва предмети. Ўсимликлар физиологиясининг ривожланиш тарихи ва унинг усуллари, ўсимликлар физиологиясининг бошқа фанлар ичидаги мавқеи


Организм органлардан, органлар - тўқмалардан, тўқмалар ҳужайралардан, ҳужайралар-органеллаларда тузилган



Download 0,81 Mb.
bet4/10
Sana10.04.2022
Hajmi0,81 Mb.
#540860
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
1-слайд

Организм органлардан, органлар - тўқмалардан, тўқмалар ҳужайралардан, ҳужайралар-органеллаларда тузилган.

Ўсимликлар физиологияси ўсимликларнинг ҳаёт-фаолиятидаги умумий қонуниятларни ўрганади. Буларнинг асосида моддалар алмашинувининг ассимиляция ва диссимиляция жараёнлари ётади. Шу билан бирга физиология ўсимликларни ўсиши ва ривожланиши, гуллаш ва мева ҳосил қилиш, пластик моддаларни синтези ва тўпланиши каби жараёнларни ташқи муҳит билин бирга ҳолда ўрганади.

Ўсимликлар физиологияси ўсимликларнинг ҳаёт-фаолиятидаги умумий қонуниятларни ўрганади. Буларнинг асосида моддалар алмашинувининг ассимиляция ва диссимиляция жараёнлари ётади. Шу билан бирга физиология ўсимликларни ўсиши ва ривожланиши, гуллаш ва мева ҳосил қилиш, пластик моддаларни синтези ва тўпланиши каби жараёнларни ташқи муҳит билин бирга ҳолда ўрганади.

Ўсимликлар ҳам ,бошқа тирик организмлар сингари моддалар ва энергия алмашинуви қонунларига тўла бўйсинади.

Фотосинтез, нафас олиш, сув режими ва тириклик асосини ташкил этувчи бошқа ҳаётий кечинмаларни ўрганиш, тахлил қилиш ва уларни одам учун фойдали тамонга ўзгартириш, фаннинг асосий вазифаси ҳисобланади.

К.А. Тимирязев ўсимликлар физиологиясининг мақсади ўсимлик танасидаги ҳаётий ҳодисаларни ўрганиш ва тушиниш ҳамда шу йўл билан ўсимлик организмини киши ҳоҳшига қараб ўзгариши, ундаги ходисаларни тўхтата олиш ёки аксинча рўй беришга мажбур қилиш, ҳуллас ўсимликни киши ихтиёрига бўйсундиришдан иборат деб ёзган эди.

Физиолог ўсимлик ҳаёти ҳақида етарли даражада аниқ ва тўла тасаввурга эга бўлиши, унга хос бўлган қарама-қаршиликларни очиш, уларни ўсимлик танасининг умумий ривожланишида қандай аҳамиятга эканлигини аниқлаш мақсадида лаборатория ва дала усулларидан фойдаланади. Ўсимликларни ўсиши ва ривожланиш қонуниятларини табий шароитда ўрганишда комплекс кузатиш олиб борилади. К.А.Тимирязев айтганидек физиолог эксприментал ёки назарий тушинчага эга бўлиш учун ҳаётий ҳодисаларнинг тахлили билангина қаноатлана олмайди, у организм тарихини ҳам ўрганиши керак.


Download 0,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish