Мавзу:-1 Кириш. Ўсимликлар физиологияси фанининг объектлари ва предмети. Ўсимликлар физиологиясининг ривожланиш тарихи ва унинг усуллари, ўсимликлар физиологиясининг бошқа фанлар ичидаги мавқеи



Download 0,81 Mb.
bet8/10
Sana10.04.2022
Hajmi0,81 Mb.
#540860
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
1-слайд

Ж.Сенебьенинг 5 томлик “Ўсимликлар физиологияси” китоби чоп этилди ва у ўсимликлар физиологиясининг мустақил фан сифатида туғилиши ва келажакда ривожланишига асос солади. Ж.Сенебье “ўсимликлар физиологияси” терминини таклиф этиш билан чегараланиб қолмасадан, бу фаннинг асосий вазифаларини, предмети ва усулларини аниқлаб берди.

Ж.Сенебьенинг 5 томлик “Ўсимликлар физиологияси” китоби чоп этилди ва у ўсимликлар физиологиясининг мустақил фан сифатида туғилиши ва келажакда ривожланишига асос солади. Ж.Сенебье “ўсимликлар физиологияси” терминини таклиф этиш билан чегараланиб қолмасадан, бу фаннинг асосий вазифаларини, предмети ва усулларини аниқлаб берди.

Россияда ўсимликлар физиологияси ХIХ асрнинг иккинчи ярмидан ривожлана бошлади. Унга Андрей Сергейевич Фоминцин (1835-1918) ва Климент Аркадьевич Тимирязев (1848-1920) йиллари асос соладилар. А.С.Фоминцин (1867) Питербург университетида мустаққил ўсимликлар физиологияси кафедрасини ташкил этади. Унинг асосий илмий изланишлари фотосинтез ва ўсимликлардаги модда алмашинув жараёнларини аниқлашга қаратилган эди.

Физиологияси соҳасида Москва мактабининг ташкилиотчиси К.А.Тимирязев бўлди. У 1870-1892 йилларда Петров деҳқончилик ва ўрмон академиясининг (ҳозирги К.А. Тимирязев номидаги Москва қишоқ ҳўжалик академияси) профессори ва 1878-1911 йилларда Москва давлат университетеини профессори бўлиб ишлади. У янги физик-кимёвий усулларни қўллаш натижасида фотосинтезнинг муҳим қонунятларини аниқлашга мувоффақ бўлди, хлорофилнинг физик-кимёвий хоссаларини ўрганишга катта хисса қўшди. Фотосинтез ёруқлик жадаллигига, спектрал таркибига ва қуёш ёруғлигиннинг энергиясига боғлиқ эканлигини аниқлаб тажрибалар орқали исботлади.

Ўсимликлар экологик физиологиясига асос солган олимлардан бири Н.А.Максимовдир. У ўзининг шогирдлари (И.И.Туманов, Ф.Д.Сказкин, В.И. Разумов, Б.С. Машков, Л.И.Джабаридзе, В.Г.Александров, И.В.Красовская ва бошқалар) билан биргаликда ўсимликларнинг ноқулай омилларга таъсирига, совуққа чидамлилик физиологияси, ўсиш ва ривожланиш, сунъий ёруғлида ўсиш каби жараёнларнинг назарий асосларини ишлаб чиқди.


Download 0,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish