Мавзу: Кириш. Генетика фани, унинг тадқиқот усуллари


Менделгача ҳам белгиларнинг ота–онадан кейинги авлодларга берилишига оид бир қатор далиллар йиғилган



Download 126,39 Kb.
bet5/8
Sana14.04.2022
Hajmi126,39 Kb.
#550893
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
1 маъруза асосий

Менделгача ҳам белгиларнинг ота–онадан кейинги авлодларга берилишига оид бир қатор далиллар йиғилган.

Менделгача ҳам белгиларнинг ота–онадан кейинги авлодларга берилишига оид бир қатор далиллар йиғилган.

Масалан: немис олими И.Г.Кельрейтер (1733–1806) тамаки ўсимлиги дурагайларида биринчи марта гетерозисни тасвирлаган;

Инглиз олими Т.Э.Найт (1759–1838) нўхат дурагайларининг биринчи авлод ўсимликлари бир хил, иккинчи авлод дурагайларнинг эса хилма–хил бўлганлигини таъкидлаган;

Француз олими О.Сажрэ (1763–1851) ўсимлик дурагайларида ота-она белгилари қайта тақсимланиб, хилма-хиллик беради деган хулосага келган;

Эволюцион таълимотнинг асосчиси Ч.Дарвин (1809–1882) ирсият ва ўзгарувчанлик табиий танланиш билан бирга органик олам эволюциясининг асосий омиллари эканлигини исботлаган.

Лекин улар ирсийланиш қонунларини очиб бера олишмаган. Бунинг асосий сабаблари қуйидагилар эди:

Лекин улар ирсийланиш қонунларини очиб бера олишмаган. Бунинг асосий сабаблари қуйидагилар эди:

–уларнинг тажрибаларида қўлланилган услублар мукаммал эмас эди. Улар, 1-дан, белгиларнинг ирсийланишини ўрганишда “оддийдан мураккабга” принципига амал қилмаганлар, 2-дан, барча белгиларнинг ирсийланишини бир йўла ўрганишга ҳаракат қилганлар. 3-дан, дурагай авлодлардаги белгиларнинг ажралишини ўрганишда, жуда қулай бўлган математик методдан фойдаланмаганлар.

–уларни ирсият омиллари ҳақида олдинга сурган фаразлари кўп жиҳатдан таҳминларга асосланган бўлиб, махсус генетик тажриба далиллари билан тасдиқланмаган.

Мендель эса аввало, ўз тажрибаларида “оддийдан мураккабга” принципига амал қилган; олдин 1 та, сўнгра 2 та ва ҳок. белгилари бўйича кескин фарқ қилувчи нўхат навларини чатиштириб олинган дурагай авлодларини алоҳида генетик таҳлил қилган; 2-дан, ўзи асос солган дурагайлаш йўли билан генетик таҳлил қилиш услубини қўллаган.

Мендель эса аввало, ўз тажрибаларида “оддийдан мураккабга” принципига амал қилган; олдин 1 та, сўнгра 2 та ва ҳок. белгилари бўйича кескин фарқ қилувчи нўхат навларини чатиштириб олинган дурагай авлодларини алоҳида генетик таҳлил қилган; 2-дан, ўзи асос солган дурагайлаш йўли билан генетик таҳлил қилиш услубини қўллаган.


Download 126,39 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish