Мавзу: углеводларни хосил бўлиши ва парчаланиши


Ўсимликларнинг СО2 дан углеводлар хосил бўлиш реакцияларини 1905 йилда Блэкман аниқлаган



Download 4,27 Mb.
bet3/5
Sana27.06.2022
Hajmi4,27 Mb.
#707877
1   2   3   4   5
Bog'liq
Углевод синтези

Ўсимликларнинг СО2 дан углеводлар хосил бўлиш реакцияларини 1905 йилда Блэкман аниқлаган.

  • Ўсимликларнинг СО2 дан углеводлар хосил бўлиш реакцияларини 1905 йилда Блэкман аниқлаган.
  • Кальвин назариясига қараб, карбонат ангидриднинг акцептори рибулоза-1,5-дифосфатдир.
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • фосфодиоксиацетон
  • 3-фосфоглицерат альдегид
  • +
  • Фруктоза-1,6-дифосфат
  • фосфодиоксиацетон

С1,6–H3PO4 C6

  • С1,6–H3PO4 C6
  • С6 + С3 С4 + С5
  • 7
  • Фруктоза 1,6-дифосфат
  • Фруктоза 6-фосфат
  • 8
  • Фруктоза
  • 6-фосфат
  • 3-фосфоглицерат альдегид
  • Эритроза
  • 4-фосфат
  • Ксилулоза
  • 5-фосфат

С4 + С3 C1,7

  • С4 + С3 C1,7
  • С1,7 С7
  • 9
  • Седогептулоза 1,7-дифосфат
  • 10
  • Эритроза
  • 4-фосфат
  • Фосфоди-оксиацетон
  • Седогептулоза 1,7-дифосфат
  • Седогептулоза 7-фосфат
  • - H3PO4

С7 + С3 C5 + С5

  • С7 + С3 C5 + С5
  • С5 С5
  • C5 C5
  • 11
  • 12
  • 3-фосфо-
  • глицерат
  • альдегид
  • Седогептулоза
  • 7-фосфат
  • Ксилулоза 5-фосфат
  • Рибоза 5-фосфат
  • Ксилулоза 5-фосфат
  • Рибулоза 5-фосфат
  • 13
  • Рибоза 5-фосфат
  • Рибулоза 5-фосфат

С5 + H3PO4 С1,5

  • С5 + H3PO4 С1,5
  • 1 молекула СО2 ўзлаштириш учун 3 молекула АТФ ва 2 молекула НАДФ•Н2 сарфланади
  • 14
  • Рибулоза 1,5-дифосфат
  • Рибулоза 5-фосфат

2. ОЛИГО- ВА ПОЛИСАХАРИДЛАРНИНГ БИОСИНТЕЗИ

  • Фотосинтез натижасида хосил бўлган глюкоза ўсимлик организми учун хос бўлган углеводларни – сахароза, крахмал ва целлюлозани шаклланиши учун сарфланади.
  • Олиго- ва полисахаридларнинг биосинтези эндергоник (энергия талаб қиладиган) реакция хисобланади ва глюкоза молекуласини бирлашиши учун20 кДж, сахароза учун 30 кДж талаб этилади. Олиго- ва полисахаридларнинг синтези учун эркин моносахаридлар эмас, балки уларнинг фосфорли эфир бирикмалари – эфир боғларида юқори энергия (15-20 кДж/моль) сақловчи бирикмалар талаб этилади.
  • Полисахаридларнинг синтези учун гликозил қолдиғининг донори нуклеозиддифосфатлар – УДФ-глюкоза, АДФ-глюкоза ва ГДФ-глюкоза ва бошқ. хисобланади. Глюкозил қолдиғи ва нуклеозиддифосфатлар орасидаги боғ энергияси анчагина юқори – 30 кДж/молни ташкил этади.

Сахарозанинг биосинтези йўли

  • Сахароза ўсимликдаги харакатчан шаклдаги асосий углевод хисобланади. У фотосинтез натижасида баргларда хосил бўлади, шундан сўнг ўсимлик “капилярларига” – элаксимон найларга юкланади. Сўнгра сув оқими ёрдамида илдизнинг томон харакатланади.
  • Сахароза

Целлюлоза ва крахмалнинг биосинтези

  • Иккала полимер – крахмал ва целлюлоза - D-глюкозадан шаклланади. Ўсимлик турларига боғлиқ холда целлюлозани синтезида D-глюкозани ташувчиси АДФ, ГДФ, ёки ЦДФ бўлиши мумкин. Крахмалнинг синтезида гликозил гурухининг ташувчиси кўпинча АДФ хисобланади.
  • Целлюлозада мономерлар занжири β (1→4) - гликозил боғлари, крахмалда эса (амилоза)-α (1→4) -гликозил боғлари орқали боғланади. Нуклеозиддифосфатлар орқали ташиб келинган гликозил қолдиқларининг акцептори тўрт ёки ундан кўп мономер бирликлардан иборат бўлган фаоллашган олигосахарид молекулалари хисобланади.
  • Фосфор боғлари тутган фаол глюкоза молекулаларидан крахмал ва целлюлозанинг биосинтези жараёнининг схемаси қуйидагича:
  • Целлюлоза
  • Крахмал
  • Фаоллашган
  • олигосахарид
  • молекулалари
  • Фаоллашган
  • олигосахарид
  • молекулалари

Download 4,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish