Мавзу: усмалар. Усмалар хакида умумий тушунчалар усманинг усиши


Хавфли усмалар патогенези



Download 114,5 Kb.
bet5/14
Sana09.06.2022
Hajmi114,5 Kb.
#648535
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14
Bog'liq
6. Ўсмалар.

Хавфли усмалар патогенези. Хавфли усмалар патогенези боскичлар билан кечади: 1) соматик хужайра геномини турли канцероген агентлар ёки ирсий факторлар томонидан узгариши; 2) хужайра онкогенларини активлашуви ва антиокногенлар супрессияси;
3) хужайра онкогенларини экспрессияси ва регулятор генлар продкциясини бузилиши;
4) автоном усишга мойил булган хужайраларнинг хавфли трансформацияси.
Усмаларнинг асосий хусусиятлари. Барча усмалар усиш характери, темплари, хужайраларни етилиш даражаси, метастаз ва рецидив бериш хусусиятларига кура икки типга булинади: хавфсиз ва хавфли усмалар. Хавфсиз усмалар етилган, дифференциалланган хужайралардан тузилган. Нисбатан секин ва экспансив усади, сог тукима орасида баъзан бириктирувчи тукимадан иборат кобик хосил килади, оператив олиб ташлангандан кейин рецидив, метастаз бермайди. Организмга махаллий таъсир курсатади, факат тукима атипизмига эга. Хавфсиз усмалар тукима номига ома кушимчасини кушиб номланади.
Хавфли усмалар чала етилган, ёки умуман дифференциалланмаган хужайралардан тузилади. Усма тукимаси тез, инфильтрланиб ёки инвазив (атроф сог тукималарга усиб киради, чегараси - ноаник) усади. Рецидив ва метастазлар беради. Организмга умумий таъсир курсатади, хам тукима хам хужайра атипизмига эга. Эпителий тукимасидан ривожланувчи хавфли усмалар рак ёки карцинома дейилади. Мезенхимал тукималарнинг хавфли усмаларига саркома кушимчаси кушилади. Хавфли усмаларнинг асосий хусусиятлари – уларни автоном усиши, атипизми, прогрессияланиши ва метастазланишидир.
Усмаларнинг атипизми. Атипизм – грекча суз булиб, нормадан четлашиш деган маънони англатади. Усмаларда 4-хил атипизм фаркланади: морфологик, биохимик, антигенли ва функционал. Морфологик атипизм тукима ва хужайра атипизмидан иборат.
Биохимик атипизм бу усма тукималаридаги метаболик узгаришлардир. Биохимик атипизмни морфологик усуллар ёрдамида урганилади, яъни гисто ва иммуногистохимик усуллар ёрдамида. Шунинг учун уни гистохимик атипизм дейилади. Антигенли атипизм деганда, усмалардаги 5-тип антигенларни фаркланиши тушунилади: 1) усмаларни вирусли антигенлари, 2) канцерогенлар томонидан чакирилган антигенлар, 3) усмаларга хос трансплантацион типдаги изоантигенлар, 4) онкофетал антигенлар – эмбрионал антигенлар 5) гетероорган антигенлар. Функционал атипизм – бу хужайра ва тукималарнинг махсус функцияларини йуколиши ёки бошка фаркли функционал хусусиятларни пайдо булишидир.

Download 114,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish