Мавзу: усмалар. Усмалар хакида умумий тушунчалар усманинг усиши


Физик канцерогенлар назарияси



Download 114,5 Kb.
bet3/14
Sana09.06.2022
Hajmi114,5 Kb.
#648535
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14
Bog'liq
6. Ўсмалар.

Физик канцерогенлар назарияси. Физик канцерогенларга уч гурух факторлар таалукли: куёш, космик ва ультрабинафша нурлар, ионланувчи радиация, радиоактив моддалар. Куёш, космик ва ультрабинафша нурлар (радиация) энг кенг таркалган канцероген фактор хисобланади. Куёш радиациясини кучли канцероген эффектга эга эканлигини исботловчи экспериментал тажрибалар ва клиник текширувлар талайгина. Жумладан экваториал регионларнинг ок танли ахолиси орасида тери меланомалари ривожланишига катта мойиллик мавжуд, чунки, меланин тери хужайраларини нурлар, радиация таъсиридаги мутаген трансформациясини олдини олади. Ультрабинафша нурларнинг мутаген таъсири пигментли ксеродерма билан касалланган беморларда яккол намоён булиб, тери раки ривожланишига сабаб булади.
Ионланувчи ва ионланмайдиган радиациянинг ахамияти – турли усма касалликларини келиб чикишидадир. Бу холат айникса ХХ асрда долзарб муаммога айланди, яъни атом электростанцияларидаги авариялар, атом бомбасини Япониянинг Хиросима ва Нагасаки шахарларига ташланиши ва х.к.
Шунингдек рентген нурларини медицинада кулланилиши факат ижобий самара бергани йук. Дастлабки даврларда рентгенолог врачлар химоя воситаларидан фойдаланмадилар, беморларга эса асоссиз юкори доза кулланилди. Натижада рентгенологлар орасида тери раки, беморлар орасида эса турли лейкозлар, гемабластозлар купайиб кетди. Охириги йилларда оналари рентген текширувлар утказган болаларда усма касалликлари купайиб кетди.
Бугунги кунда, радиациянинг канцероген эффекти бошка турдаги канцерогенлар, химиявий, вируслар таъсирида янада жадаллашиши равшан булиб колди.
Хулоса килиб шуни айтиш мумкинки, физик канцерогенлар, химик канцерогенлар каби хужайра геномига, ДНКга шикаст етказиб, усмаларни ривожланишига сабаб булади.
Вирусо-генетик назария. Бу назариянинг асосчиси Л.А.Зильбер (1968 й) хисобланади. Бу назарияга асосан катор усмалар вирусларнинг таъсири остида ривожланади. Бу вируслар онкоген вируслар деб аталади.
Якин вактгача вирусли канцерогенез факат хайвонларга таалукли деган фикрлар мавжуд эди. Бугунги кунда вируслар томонидан инсонларда хам усма касалликлари ривожланиши исботланган (Эпштейн-Барр ДНК вируслари, папиллома вируслар ва бошкалар). Бу вируслар Беркитт африка лимфомаси, назофарингиал карциномалар, гениталий териси папилломаси ва раки, турли лейкозлар ва лимфомалар чакира олиши аникланган.
Бу вируслар ДНК сакловчи ва РНК сакловчи вируслар оилаларига мансуб булиб, хужайра геномига, ДНКга таъсир курсатиб турли усма касалликларини юзага келтира оладилар.
1976 йилда Раус саркомаси ретровирусида биринчи марта хужайрани онкоген трансформациясини юзага келтирувчи src – онкоген аникланди. Экспериментал йул билан юкоридаги ген булмаган ретровируслар усма касалликларини келтириб чикара олмаслиги исботланди. Бугунги кунда 100 ортик касаллик чакира оладиган вирус генлари аникланган.
Хулоса шундан иборат, яъни вирус онкогенларини хужайрадаги трансфекцияси – хавфли трансформацияни юзага келтиради.

Download 114,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish