Операцион тизимлар, уларнинг турлари


бир масалали ва кўп масалали



Download 239,09 Kb.
bet2/11
Sana22.02.2022
Hajmi239,09 Kb.
#96502
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
OPЕRATSION TIZIMLAR, ULARNING TURLARI

бир масалали ва кўп масалали;

  • бир фойдаланувчили ва кўп фойдаланувчили.

    Бир масалали операцион системалар фойдаланувчига бир вақтнинг ўзида компьютерда фақат битта амалий вазифани ҳал этишга имкон беради. Аниқроқ айтадиган бўлсак, бундай системалар, одатда, битта дастурни асосий тартибда ва яна битта қўшимча дастурни асосий дастур таркибида ишга тушириш имкониятини беради. Масалан, асосий тартибда матн процессорини, қўшимча сифатида чоп этиш дастурини ишга тушириш мумкин.
    Кўп масалали операцион системалар бир вақтнинг ўзида бир неча дастурни ишга тушириш имкониятини беради. Бу дастурлар бир-бирларига монелик қилмаган ҳолда параллел ишлайдилар. Масалан, бир дастур одам билан шахмат ўйнаши, иккинчиси модем орқали бошқа компьютерлардаги ахборотларни текшириши, учинчиси мусиқа эшиттириши мумкин.
    Бир масалалик операцион системалар содда, ихчам ва кичик ресурсли компьютерларда ишлатилган, лекин улар кўп масалалик операцион системаларга ишлаш қулайлиги нуқтайи назаридан ютқаздилар ва шунинг учун ҳам, улар тез амалиётдан олиб ташланди.
    Бир фойдаланувчили операцион системалар компьютерда фақат бир кишининг ишлашига имкон беради. Бу ҳолда, албатта, бир неча фойдаланувчи компьютердаги ахборотлардан фойдаланиш учун навбат билан ишлаши мумкин ва барча ахборот ҳамма фойдаланувчи учун очиқ бўлади.
    Кўп фойдаланувчили операцион системаларда ҳар бир фой­даланувчи умумий ахборотлардан ва паролини киритиб фақат ўзига тегишли бўлган шахсий ахборотлардан фойдаланиши мумкин. Баъзи кўп фойдаланувчилик операцион системалар (масалан, UNIX) бир вақтнинг ўзида бир компьютерда бир неча фойдаланувчи ишлашига имконият беради.
    Ҳар қандай операцион системадан қуйидаги сифатларнинг бўлиши талаб этилади:

    1. Ишончлилик. Система ўзи бошқараётган компьютер қурилмалари каби ишончли бўлиши керак. Агар дастурда ёки қурилмада бирор хато учраса, уни система топа олиши ва бу хатони тузатишга ҳаракат қилиши, ҳеч болмаганда, шу хато туфайли фойдаланувчи дастурига етказиладиган зараминг олдини олиши керак.


    2. Download 239,09 Kb.

      Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish