Операцион тизимлар, уларнинг турлари


Windows операцион системаси ва унинг турлари



Download 239,09 Kb.
bet7/11
Sana22.02.2022
Hajmi239,09 Kb.
#96502
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
OPЕRATSION TIZIMLAR, ULARNING TURLARI

Windows операцион системаси ва унинг турлари.
Шахсий компьютерлар инқилоби бундан 30 йил аввал бошланган эди — Microsoft 1985 йил 20 ноябрь куни MS-DOS ўрнига янги тизим — Windows’нинг биринчи версиясини тақдим этганди.

The Verge’нинг ёзишича, Windows 1.0 бугун биз фойдаланаётган Windows тизимларидан кескин фарқ қиларди. Шунга қарамай, компьютерлар учун мўлжалланган жаҳондаги энг оммабоп операцион тизимнинг сўнгги версияси — Windows 10’да ҳам 30 йил авваги тизимда кўрса бўладиган скролл-барлар, дроп-даун менюлар, ёрлиқлар, мулоқот ойналари ва Notepad ҳамда MS Paint каби дастурлар бор.
Мобил қурилмаларнинг оммалашиб, улар учун мўлжалланган операцион тизимлар кундан-кунга такомиллашиб бораётгани сабаб, 2045 йилда ҳам биз Windows’нинг кейинги 30 йиллик тарихига назар ташлашимиз эҳтимоли кам. Бугун эса Microsoft’ни Microsoft қилган операцион тизим ўтган давр мобайнида қанчалик ўзгарганини кузатишимиз мумкин.
Windows 8 (2012)

Windows 8’да тизим кескин редизайнга учради — Microsoft «Пуск» тугмасидан воз кечиб, уни бошланғич экран билан алмаштирди. Ишчи столидаги эски дастурлар ўрнига эса «метро услуби»даги иловалар ишлаб чиқилди. Компания бу тизимни сенсор экранли ва планшетли компьютерлар учун мўлжаллаганди. Microsoft кўпчилик учун кутилмаган бу қадамдан сўнг, Windows’нинг келажагини жиддий ўйлаб кўришга мажбур бўлди.


Windows 10 (2015)

«Пуск»ка қайтиш: Windows 10’да ҳаммамиз учун таниш «Пуск» қайтди, Cortana, Microsoft Edge ва Xbox One каби янги функциялар қўшилди. Тизим асосан гибрид ноутбуклар ва планшетлар учун мўлжалланган.






  1. Қизиқарли маълумотлар. Биринчи ишлаб чиқарилган операцион системалар ҳар бир компьютер платформаси учун алоҳида ёзилар эди. Бир компьютер учун ёзилган операцион система кодларини бошқа компьютер платформасига ўтказиш жуда кўп вақт ва меҳнат талаб қиладиган иш ҳисобланарди.

Мана шу камчиликни бартараф этиш йўлида 1965-йилдан бошлаб Bell Telephone Laboratories, General Electric Company ва Массачусетс технология институти юзлаб фойдаланувчиларга хизмат кўрсата оладиган Multics (Multi-user Timesharing Interactive Computing System — кўп фойдаланувчили мулоқотли ҳисоблаш системаси вақтини тармоқлаш) операцион системасини ишлаб чиқишга киришилди. Лекин 1969-йилда Bell Telephone Laboratories лойиҳадан чиқиб кетгач бу иш амалга ошмади. Лекин Белл лабораторияси ходимлари Денис Ритчи ва Кен Томпсонлар ишлашни давом эттиришди ва 1971-йилда кодлари тўлиқ ассемблерда ёзилган, Мултиcсга оҳангдош, UNIX (ўқилиши: Юникс) номли операцион системасини ишлаб чиқишди.
Дастурлашни осонлаштириш учун Кен Томпсон В тилини ишлаб чиқди, Денис Ритчи эса бу тилни ўзгартириб С тилини ишлаб чиқди. 1974-йилда эълон қилинган UNIX операцион системаси дунё дастурчилари тан олган жуда кучли операцион системалардан бири ҳисобланди. Кўп фойдаланувчили UNIX операцион системасининг ўзаги юқори даражали С дастурлаш тилида ёзилгани ва фақат 10 фоизга яқини (бир неча саҳифаси, деярли 1 000 та сатри) ассемблерда ёзилган эди. Шу сабабли бир неча ойда уни бошқа компьютер платформаларига ўтказиш мумкин эди, қўшимча ва ўзгартиришлар киритиш эса жуда осонлашди. Таъкидлаш мумкинки, UNIX биринчи кўчириб ўтказиш мумкин бўлган операцион система эди. Унинг ишлаб чиқарилган барча нақлларига ўзгар- тиришлар киритиш осон эди.
UNIX операцион системасининг тез тарқалиши ва фойдаланувчилар тан олишига қуйидагилар сабаб бўлди:

  • операцион система кодлари юқори даражали С дастурлаш тилида ёзилганлиги дастуми тушунишни осонлаштирар эди;

  • кўп фойдаланувчили ва кўп масалали операцион системадир. Бу операцион система ўматилган битта кучли сервер кўп сонли фойдаланувчиларга хизмат кўрсата олади. Бунда фақат битта система администратор каби ишлатилади. Система кўп сонли вазифалами бажара олади, масалан, ҳисоблаш сервери, тармоқ сервери, маълумотлар омбори сервери ва бошқалар;

  • ягона стандартламинг мавжудлиги, яъни турли нақлларида ҳам архитектура ва интерфейс ягоналиги;

  • содда ва кучли модулли фойдаланувчи интерфейсининг мавжудлиги. Махсус вазифалами ҳал эта оладиган утилитлар асосида мураккаб тузилмалар ташкил этиш мумкин;

  • ягона ва осон хизмат кўрсатиладиган файл системасининг қўлланганлиги. UNIX файл системаси орқали фақат дискдаги маълумотларни олиш эмас, балки ишчи стансияларга, принтерларга, тармоққа кириш имкони бор;

  • жуда кўп, шу жумладан, эркин иловаламинг мавжудлиги. Бун- га мисол қилиб оддий матн муҳаррирларидан тортиб жуда мураккаб маълумотлар омборини бошқариш системаларини келтириш мумкин.


Download 239,09 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish