Спиртлар – углеводород молекуласидаги водород атомларини гидроксил гуриҳига алмашиниб ҳосил бўлган бирикмалар


Спиртлар орасида метил спирти ўта заҳарли ҳисобланади, унинг 10 мл инсон кўриш қобилятини йўқотишига, 30 мл эса ўлимига сабаб бўлади



Download 312,23 Kb.
bet2/7
Sana21.02.2022
Hajmi312,23 Kb.
#76844
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
spirtlar va fenollar

Спиртлар орасида метил спирти ўта заҳарли ҳисобланади, унинг 10 мл инсон кўриш қобилятини йўқотишига, 30 мл эса ўлимига сабаб бўлади.
Спиртларнинг кимёвий хоссалари.
  • Бир атомли спиртлар:
  • ОН – гуруҳдаги водород атоми,
  • ОН - гуруҳи
  • Углеводород радикал ҳисобидан кимёвий жараёнларга кириша олади.
  • Бир атомли спиртлар нейтрал характерга эгадир.
  • Аммо улар жуда кам даражада амфотерлик ҳусусиятини намоён қилади.

Ишқорий металлар билан алькоголятлар ҳосил қилади:
Спиртлар кислородсиз минерал кислоталар билан ўзаро таъсирлашиб, оралиқ модда сифатида оксоний бирикмалар ва қиздирилганда галоидли бирикмалар ҳосил бўлади:
Органик кислоталарнинг эфирлари озиқ-овқат саноатида, пластмассалар олишда, эритувчи сифатида ва бошқа соҳаларда кенг кўламда ишлатилади.
Спиртлардан сувнинг ажралиш жараёни (дегидротация) икки хил йўналишда содир бўлиши мумкин:
Спиртлардан сувнинг ажралиб чиқиши Зайцев қоидасига мувофиқ боради.
Бирламчи спирт < Иккиламчи спирт < Учламчи спирт
Спиртлардаги гидроксил гуруҳни РCl5 ёки РCl3 таъсирида хлорга алмаштириш жараёни қуйидаги схема бўйича боради:
Сувни тортиб олувчи воситалар сульфат, ортафосфат кислоталар, алюминий оксиди
Спиртлардаги гидроксил гуруҳни хлорга алмаштиришда энг қулай таъсир этувчи восита тионилхлорид ҳисобланади:
Спиртларнинг оксидланиши.
Бирламчи спирт – алдегид, иккиламчи спирт – кетон. Катализатор – Сu бирикмалари 300-5000С да ёки 100-1800С да мис, кумуш, никель, платина:
Спиртлардаги гидроксил гуруҳининг водородини аниқлашда Чугуе-Церевицина-Терентев усулида фойдаланилади.
  • Спиртлар орасида метил ва этил спиртларнинг аҳамияти каттадир.
  • Метил спирти 540С да қайнайдиган суюқлик, ўта заҳарли. Саонатда СО ва Н2 дан синтез қилинади.
  • Метил спирти асосан чумоли альдегиди ишлаб чиқаришда, эритувчи сифатида, турли молекулалар таркибига метил гуруҳини киритишда, метил-, диметил- ва триметиламин олишда ишлатилади.
  • Этил спирти 78,40С қайнайди. Саноатда асосан этилендан ва пентозан сақловчи бирикмалардан олинади. У эритувчи сифатида бутадиен-1,3 олишда ва озиқ-овқат саноатида ишлатилади.
  • Пропил-, изопропил-, бутил спиртлар сирт актив бирикмалар олишда, альдегид ва кетонлар, мураккаб эфирлар олишда ишлатилади.


Download 312,23 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish