Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик


Простата безидаги огриклар



Download 3,53 Mb.
bet5/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

Простата безидаги огриклар уткир ва сурункали простатитда, унда тош булганда, простата безининг ракида ва йугон ичакнинг касалликларида пайдо булади. Зиркираган доимий огриклар сурункали простата безининг ва уруг пуфакчасининг яллигланишида ( узига хос ва хос булмаган) чот оралигида ва йугон ичакда пайдо булади Огриклар моякка, простата безини пайпаслаб текширганда эса, жинсий олатнинг бошига ва ков сохасига караб йуналади. Уткир простатитда санчадиган огриклар чот оралигида булиб, ахлат чикариш пайтида кучаяди. Простата безининг ракида суякларга берган метастазларида худди шунга ухшаш огриклар булади.
Эркаклар ташки жинсий аъзоларининг огриклари мояк халтачасида сезилиб, уруг тизимчасига, чот ва бел сохасига караб йуналади. Мояк ва унинг ортигининг уткир яллигланишининг зурайишидаги огриклар бир вактда жуда шиддатли булиб, айникса харакат вактида зураяди. Купрок санчикли огриклар моякни ва уруг тизимчасининг буралиб колганида пайдо булади. Ташки жинсий аъзоларнинг сурункали касалликларида огриклар анча кучсиз булиб, баъзи вактларда мояк халтачасида огирлик борлиги сезилади. Агар ташки жинсий аъзоларда огриклар борлигига шикоят булиб, уларнинг куринишида узгариш топилмаса, огрикларни простата безидан, уруг пуфакчасидан, ковукдан ва буйракдан деб фараз килиш керак.
СИЙИШНИНГ БУЗИЛИШИ.
Соглом киши бир кеча-кундуз уртача 1500 мл сийдик чикаради, бу эса кабул килинган суюкликнинг 75% ни ташкил килади. (колган 25% упка, тери ва ичак оркали чикади). Бир кеча-кундуз сийиш одатда 4-6 мартагача булади. Ковук бутунлай бушайди. Сийишнинг окими кенг булиб, сийиш 40 секунддан купрок вакт давом этади. Эркакларда сийиш окими парабола буйича анча масофага боради.
Катта ёшдаги кишиларда сийиш ихтиёрий харакат булиб, бутунлай унинг эс-хушига боглик. Марказий нерв системасидан импульс келиши билан сийиш бошланади. Лекин импульсни сийиш бошида хаттоки ковук тулиб тошганда хам тухтатиш мумкин. Бошланган сийишнинг тегишли импульслар билан тухтатиб куйиш хам мумкин.
Ковукнинг физиологик хажми 250-300 мл, лекин шароитга караб (температура ва ташки мухитнинг намлиги, кишининг хаяжонли холати) кенг микёсда узгариши мумкин.
Сийишнинг бузилишлари турларидан биринчи навбатда тез-тез сийиш – поллакиурияни айтиш мумкин. Бу белги пастки сийдик йулларининг – ковук ва сийдик чикариш канали касалликларига хос. Хар бир сийишда оз микдорда сийдик чикади; бир кеча-кундузда чиккан сийдик микдори одатдагидан куп булмайди. Агар тез-тез сийиш бир кеча-кундузда сийдикнинг куп микдорда чикиши билан ва одатдагидан анча куп булса, бу нарса буйракнинг сийдик ажратиб чикариш фаолияти зарарланганлигининг белгиси булади ( диабет, сурункали буйрак етишмовчилиги ва бошкалар). Тез-тез сийиш кескин равишда булиб, бир кеча-кундузда 15-20 марта ва ундан купрок булиши мумкин.
Поллакиурия - амирона сийишнинг кисташи билан бирга келади. Тез-тез сийиш факат кундуз куни харакат вактида кузатилиб, кечаси ва ором пайтида йуколади, бу эса ковукда тош борлигини билдиради. Тунги поллакиурия простата безининг аденомасига намуна булади. Сурункали ковукнинг яллигланишида, сил касалида, ковукнинг шишида ва бошкаларда доимо поллакиурия учрайди. Сийдик йулининг ковуколди ёки ковук ички кисмида тош булганда хамда уротропин, лазикс, фуросемид урегит ва бошка дори-дармонларни кабул килганда хам поллакиурияпайдо булади. Поллакиурия купинча сийган вактларда огриклар билан келади.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish