Тошкент давлат аграр университети Тошкент-2020


АТМОСФЕРАДАГИ УГЛЕРОД ДИОКСИДИ (СО2) ВА ИССИКХОНА ЭФФЕКТИ



Download 0,55 Mb.
bet3/4
Sana07.07.2022
Hajmi0,55 Mb.
#753228
1   2   3   4
Bog'liq
11-мавзу лекция атмосфера

АТМОСФЕРАДАГИ УГЛЕРОД ДИОКСИДИ (СО2) ВА ИССИКХОНА ЭФФЕКТИ.
1
    • Углерод диоксид (карбонат ангидрид) — СО2 усимликлар озикланишининг энг мухим компонентларидан биридир. Органик ёкилги турлари — кумир, нефть, газни казиб олиш ва ёкишни кескин купайиши натижасида Ер атмосферасидаги углерод диоксид микдори охирги 70-80 йил мобайнида 10—12 % га — 1980 йилдаги 0,029 % дан 1990 йилда 0,033% ва 2000 йилда 0,036 % гача ортди.

2
    • Углерод диоксид Ер юзасининг 12,9—17,1 мкм тулкин узунлигидаги инфракизил нурланишини ютади. Бу тулкинлар Ер нурланиши спектридаги максимумга якин. Натижада атмосфера худди иссикхона копламасига ухшаб Куёш нурларини утказиб, Ер юзасидан инфракизил нурланишни космосга чикишига каршилик килади ва бу билан Ернинг табиий иссиклик мувозанати бузилади

3
    • Хозирги вактда углерод диоксиднинг хаводаги микдори 0,0336% ни ташкил килади. Агар унинг микдори 2025 йилда кутилаётгандек 0,04 — 0,05 % етса, хавонинг харорати 1,0—1,5°С га кутарилади. Бундай исиш глобал узгаришига олиб келади, бу эса Арктика ва Анарктикадаги музликларнинг эришига, Дунё океани сатхини кутарилишига, иклим поясларини зонал кучишига сабаб булади. Бунинг барчаси биосферанинг тузилиши ва таркибига таъсир курсатади.

ОЗОН КОБИГИ
Озон кобиги бутун Ер шарини коплаб, атмосферада 10 км 70 км баландликкача учрайди, лекин озон молекуларларнинг (О3) максимал микдори 20-25 км баландликда жойлашган. Атмосферадаги озоннинг умумий массаси тахминан 3,2 • 109 т ни ташкил килади. Озон атмосферанинг юкори чегарасига тушадиган Куёш нурланишининг 3% га якинини ютади. Ютилиш спектрнинг 0,22 — 0,29 мкм тулкин узунлигидаги ультрабинафша сохасида содир булади.
Ультрабинафша нурларнинг асосий хусусияти уларнинг юкори биологик фаолликка эга эканлигидир. Улар бактерияларнинг купгина турларини улдиради, баданни корайтиради, организмда D витамин хосил булишига кумаклашади. Бирок, ультрабинафша нурланишнинг озгина микдоригина фойдали хисобланади. Катта микдорлари инсон териси касалликларига (эритема) ва хатто куйишга олиб келиши мумкин.


Download 0,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish