Тошкент ирригация ва мелиорация институти


Насос стансиясининг геометрик сўриш баландлигини аниқлаш (насос иш гилдираги баландлигини, яъни насос ускунасини жойлаштириш баландлигини аниқлаш)



Download 1,25 Mb.
bet7/9
Sana04.07.2022
Hajmi1,25 Mb.
#739168
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
Nasos kurs ishi

Насос стансиясининг геометрик сўриш баландлигини аниқлаш (насос иш гилдираги баландлигини, яъни насос ускунасини жойлаштириш баландлигини аниқлаш).

6-расм


Рис. 6. Схема всасывающей линии насоса горизонтального центробежного
типа Д с отрицательной высотой всасывания:
1 – насосная камера, 2 – сороудерживающая решётка с углом наклона 75-90 0, 3 – всасывающий трубопровод, 4 – насос, 5 - задвижка

υкир = 4*Qн /П *Дкир 2 = 4*1.35 / 3,14*0,92 =5.4 / 2.54=2.12


υкир = 1,2 м/с стандарт олинади.


Босимли қувурнинг узунлиги
Lбос = (Нт - Нг.сўр) * 3 = (39.27- 3,52)*3 = 81*3 = 243 м.
Нгсўр = Hб - ∆hд - hбб -∑∆hcўр. = 10,1- 6- 0,4 - 0,18 = 3,52 м
Бу ерда: Нб - жойнинг барометрик босими.
hбб – буғ босими - 0,4 м.
∆hднасос графигида берилган ∆hд =6 м.

Нг.сўр = Hчег. изл.вак. - ∑∆hcўр. - υкир 2 / 2g = 4,5 – 0,18 – 1,22 / 2*9,81 = 4,32-0,07= 4,25 м


Нг сўр - геометрик сўриш баландлиги.


Низл.чег.вак. - изланадиган чегараланган вакумметрик сўрувчи баландлик.
∑∆hcўр. - сўрувчи қувурдаги гидравлик йўқотишлар йиғиндиси.


г.сўр бўйича чиққан натижа (+ чиқса сувдан йўқорида, чуқурлаштирилмаган) (- чиқса сувдан пастда, чуқурлаштирилган))

  1. Сўрувчи қувурдаги кнетик энергия.

υкир 2 / 2g = 1,22 / 2*9,81 = 0,07 м/с сўриш қувурдаги кинетик энергия.





  1. Чегараланган вакуметрик сўрувчи баландлик.

Hчег. изл.вак. = Hчег. вак.- 10+ Hб – h п.ж. = 4 – 10 + 10,1 + 0,4 = 4,5 м.


Hчег. вак. - чегараланган вакумметрик сўрувчи баландлик насосни сув сарфига қараб унинг иш характеристикасидан олинади.


(Hчег. вак.- расм-2 даги графикдан Нвак., Q1, Qн га боғлаб олинади).
10(м) - атмасфера босимига тенг бўлган сув устуни.
Нб(m) - жойнинг барометрик босими (методик қўлланмадан 13-жадвалдан олинади. расм 10 га қаранг).
hn.ж (м) = hб.б (м) - сувнинг темпиратурасини ҳисобга олувчи бўғланган сув босими. hбб – буғ босими - 0,4 м.

7-расм

Агар ∆hд -берилган бўлса

Hчег. вак. = 10 - ∆hд = 10 – 6 = 4 м


∆hд - Чегараланган кавитация эҳтиёжи.


- ∆hд = Hчег. вак – 10 = 4-10 = - 6

Нб-насослар иш характеристикаси сув (сатҳига тенг бўлган) темпиратураси 200 да денгиз сатҳига тенг бўлган атмасфера босими олинган.


Шунинг учун насосни бошқа жойга жойлаштириш учун, насос сўриш баландлигини ҳисоблаганда албатта жойни абсалют барометрик босимни ҳисобга олиш керак (масалан насос денгиз сатҳидан ишлашдан, 2000 м баландликдаги тоғда ишлаши фарқ қилади.
Нб-насослар каталогидан, жойнинг апсалют балантлигига қараб олинади.
hn - (hбб) - бу босим сувни темпиратурасига боғлиқ темпиратура қанча баланд бўлса бу қиймат ҳам шунча баланд бўлади.
Эслатма: сув темпиратураси 250с дан ортиқ бўлганда бу параметр ҳисобга олинади. Бу график каталогда берилган.

  1. ∑∆hcўр. = ∆h1+∆h2+∆h3+∆h4+∆hесўр = 0,015+0,07+0,04+0,03+0,026 = 0,18 м.

Бу ерда: ∑∆hcўр. - сўрувчи қувурдаги гидравлик йўқотишлар йиғиндиси
∆hкир – сўриш қувурига киришдаги гидровлик йўқотишлар
∆hмахал. – маҳаллий гидровлик йўқотишлар
∆hе – узунлик бўйича гидровлик йўқотишлар
∆h1 = ∆hкир = ƺкир* υкир 2 / 2g = 0,2*1,22 / 2*9,81 = 0,2*1,44 / 19,62 = 0,015 м.
ƺкир – киришдаги гидровлик қаршилик справчниклардан (маълумотномалардан топилади). ƺкир= 0,2
υкир = Qн /W = 4*Qн /П * Дкир 2 = 4*0,6 / 3,14*0,842 =2,4 / 2,22

Download 1,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish