Тошкент ирригация ва мелиорация институти



Download 1,25 Mb.
bet8/9
Sana04.07.2022
Hajmi1,25 Mb.
#739168
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
Nasos kurs ishi

υкир = 1,2 м/с стандарт олинади.

8-расм

Маҳаллий гидравлик йўқотишлар.

∆hмахал. = ƺм* υкир 2 / 2g = 0,5*1,22 / 2*9,81 = 0,5*1,44 / 19,62 = 0,037 м.


Узунлик бўйича гидравлик йўқотишлар.


∆he сўр = λ * lсўр. /d * υкир 2 / 2g = 0,02*15 / 0,84 *1,22 / 2*9,81 = 0,36 *0,07 = 0,026 м.


Сўриш қувурининг узунлиги lсўр.= 5-15 м олинади.
λ= 0,11 * (Кэ/Д)1/4 = 0,11* (1/840)1/4 =0,11*0,186=0,02 ёки λ= (0,017-0,022)-ишқаланиш коэффиценти
Кэ = 1 мм,
QН - битта насос сув сарфи.
Дкир - киришдаги диаметри
9-расм

Чуқурлаштирилган насос станцияси учун сув олиб келиш камераси.



  1. сув олиб келувчи канал

  2. аван камера

  3. сувда сузувчи чўкиндиларни ушлаб қолувчи панжара (нишаблик бурчаги -75-90 0)

  4. насос камераси

  5. сўрувчи қувур

  6. бурама (тирсакли) қувур

  7. боғловчи конуссимон кичик қувур

  8. насос ускунаси (агрегати)

∆h2 = ∆hбур= ƺ бур900 * υсўр 2 / 2g = 0,6*1,52/2*9,81 = 0,6*2,25/19,62 = 0,6*0,11 = 0,07 м.


υсўр = Qн /W = 4*Qн /П *Дсўр 2 = 4*0,6 / 3,14*0,72 =2,4 / 1,54


υсўр = 1,5 м/с стандарт олинади


ƺ бур900- ƺ диф-справичникдан олинади. α= 90o, ƺ =0,3-0,33

∆h3 = ∆hдиф= ƺ диф * υсўр 2 / 2g = 0,33*1,52/2*9,81 = 0,33*2,43/19,62 = 0,33*0,11 = 0,04 м.


10-расм
∆h4 = ∆h реш = ƺ реш * υсўр 2 / 2g =0,25*1,52/2*9,81 = 0,25*2,25/19,62 = 0,25*0,11 = 0,03 м.


ƺ реш-гидравник китоблардан решотканинг формуласига ва канстурикциясига қараб топилади lсўр.= 5-15 м олинади.


∆he = λе * lсўр.сўр * υсўр. 2 / 2g == 0,02*15 / 0,7 *1,52 / 2*9,81 = 0,43 *0,11 = 0,05 м.


λе - гидравник йўқотиш каэффиценти


lсўр.- сўриш қувурининг узунлиги
Дсўр - сўриш қувурининг диаметри.
υсўр. -сўриш қувурида сувнинг тезлиги

λ = f (∆д , R)


д - қувурнинг нисбий ғадир будурлиги коэффиценти.

∆h реш = β (δ/в)4/3 * υк 2 / 2g*Sinα = 1,75* (0,006/0,04) 4/3 * 1 / 2*9,81* 0,71 = 1,75*(0,15) 4/3 *1 / 19,62*0,71 =


υк - решатка олдидаги сувнинг тезлиги υр = 0,8 - 1,0м/с


α – решатканинг эгилиши бурчаги α = 45o - 70o (Sinα - 45o = /2 = 1,414/2 = 0,71)
δ - стержин қолинлиги 6 -10 мм
в - стержинлар орасидаги масофа марказдан қочма насослар в = 1/30Д = 1/30*0,84=0,04
Ўқли насосларда в = 1/20Д
Д-ишчи ғилдирак диаметри
β -стержин формасини инобатга олувчи коэффицент (методик қўлланмадан охирги бетидан оламиз). β=1,71-2,42 гача ўзгаради.



  1. Босимли қувурнинг энг авзал диаметрини аниқлаш.

Босимли қувурнинг диаметрини икки хил йўл билан аниқлаш мумкин.

    1. Оддий практикада топилган ва исботланган формула орқали топиш мумкун.

Дбос(пр) = 0,85 * = 0,85* = 0,85*0,77 = 0,66 м = 700 мм.
QН - битта насоснинг сув сарфи (м3/с).
Чиққан натижани мм да стандард диаметр қийматгача яхлитлаймиз Дбос = 0,66 м = 700 мм.

    1. Босим қувурининг энг афзал диаметри аналтик йўл билан график асосида топилиши мумкин, бунинг учун асосий қуйидаги қийматларни билишимиз керак.

      1. Қувурнинг материал қиймати яъни бир метр қувурнинг пул қиймати.

      2. Насос билан шу қувур орқали сув чиқарилгандаги электр-энергия пул қиймати

      3. Шу қувурни олиб келиб жойига қуришга кетган пул қиймати.

Шу қийматларни билгандан қийин қувурнинг энг афзаллик диаметрини топиш графиги чизилади.
График-4

Босим қувурининг энг афзал диаметри танлаш графиги.



  1. SЭН = f(дi) босимли қувурнинг диаметри билан йўқолган энергия боғлиқлиги графиги

  2. Smp = f(дi) босимли қувурнинг диаметрига нисбатан пул қиймати.

Бу икки графикни қўшиб график қурилади.
n3 - келтирилган сарф қилинган пул қиймати.
Шу графикдан келтирилган сарфга бўлган умумий боғлиқликдан сарф бўлган қийматни энг минимал нуқтасини топиб оламиз. Шу нуқтага тўғри келган диаметр қиймати, бизда энг афзал иқтисодий томондан тўғри келадиган диаметрни кўрсатади. Бу диаметр қуйидагича белгиланади Дэн
Дтрэнбос (пр)


  1. Download 1,25 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish