Тошкент ирригация ва мелиорация институти


насос стансиясидаги йўқотилган босимни аниқлаш



Download 1,25 Mb.
bet9/9
Sana04.07.2022
Hajmi1,25 Mb.
#739168
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
Nasos kurs ishi

насос стансиясидаги йўқотилган босимни аниқлаш.

Нг = Нг + ∆h = 80,5 + 1,17 =81,7 м.


∑∆h = ∑∆h сўр. + ∑∆hбос. = 0,18 – 0,99 = 1,17 м.


υбос. = Qн /W = 4*Qн /П *Дбос 2 = 4*0,6 / 3,14*0,72 =2,4 / 1,54 = 1,6 м/с


∆hзад-задвижкадаги йўқолиш


∆hзад = ƺзад* υбос. 2 / 2g = 0,07*1,62 / 2*9,81 = 0,07*2,56 / 19,62 = 0,009 м.
hбур30 = ƺ бур30* = 0,16 * = 0,16 * 0,13 = 0,02 м.

hбур60 = ƺ бур60* = 0,22 * = 0,22 * 0,13 = 0,03 м.


hе = * * = 0,02 * * = 0,02 * 347 * 0,13 = 0,9 м.


Босимли қувурнинг узунлиги
Lбос = (Нт - Нг.сўр) * 3 = (84,53- 3,52)*3 = 81*3 = 243 м.

hўт = ƺўт* = 0,25 * = 0,25 * 0,13 = 0,033 м.


∑∆hбос. = ∆hзад+ 2∆hбур +∆hўтиш +∆h е = 0,009+0,02+0,03+0,033+0,9 = 0,99 м


∆hм. = ƺi* υкир 2 / 2g =∆hзад+ 2∆hбур +∆hўтиш = 0,009+0,05+0,033 = 0,09 м


11-расм




  1. насос стансияси биноси турини танлаш.

Сув сарфи сўриш баландлиги, сув манбаи ва бошқаларга қараб танланади.
Агар сув манбаи дарё ёки магистирал канал бўлса қуйидаги жадвалдан фойдаланиб насос станция биносини танласак бўлади.
5-жадвал

№ т/р

Н.С биноси тури

Насос тури

Насос сув сарфи
м3

Сўриш баландлиги

1.

Камерали

Ўқли (асосан О)

≤2

Манфий

2.

Блокли

Ўқли ва марказдан қочма вертикал ОП, В

≥2

Манфий

3.

Чуқурлаштирилган

марказдан қочма ва гаризантал Д, НД

≤4

Мусбат

4.

Чуқурлаштирилган

марказдан қочма ва гаризантал Д, НД

≥2

Манфий



Насос станцияси биносини лойиҳалаштириш

НС биносини турини услубий қўлланмага берилган жадвал орқали аниқлаймиз.


НС даги насос ускуналарининг жойлашиши насос ускуналарини жойлаштиришнинг уч хил йўли бор.

  1. Насос ускуналарини бир ёки икки қатор жойлаштириш, насос ускуналари сонига боғлиқ. Агар Па<=5, бўлса насос ускуналарини бир қатор жойлаштириш мумкин.

12- расм
1-насос станция биносининг планда кўриниши
2-сўриш қувури.
3-насос ускунаси.
4-босимли қувур.
Па-насос агрегатининг умумий сони.

Насос станция биноси хили ва тузилиши қуйидагиларга боғлиқ.



  1. НС сув қабул қилиш иншоотига боғланишига мувофиқ олинади.

  2. Танланган насос (тури) хили ва тузилишига боғлиқ.

  3. Сув ташламаи манбаси режимига боғлиқ

  4. НС жойлашган тупроғи ва сизот суви жойланишига.

  5. НС биноси учун қурилиш материалига .

НС биноси тузилиши белгилари бўйича 3 хилга ажратиш мумкин.
Сув насос сўриш қувури билан манфий сўриш баландликда келтирилади.

  1. Яхлит блок хили биноси.

  2. Яхлит блок шахтали хили.

  3. Яхлит блок хили сифан насос билан

НС биноси танлангандан сунг унинг ичида насос агрегатлари жойланиши схемаси аниқланади.
13-расм

Насос стансияси биноси ичидаги насосларнинг жойланиши ва рухсатли ўтиш оралиғи ўлчовлари.



  1. НС-биноси

  2. насос агрегати

  3. юритгич

  4. электрошит

  5. монтаж майдончаси

  6. эшиклар.

Белги: Zб ва Вб-НС биноси умумий узунлиги ва кенглиги.
в1-бино девори ва жиҳозлар ёки оралиғи
в2-параллел кушни агрегатлар ёки оралиғи
вб-электрошит ва агрегатлар оралиғи
в11-бинонинг иккинчи ён девори оралиғи.
ва-насос агрегати эни.
l1-девор билан насос орасидаги масофа
l2-насослар орасидаги масофа
la-насос агрегати узунлиги
lm-монтаж майдончаси узунлиги.
НС биносидаги мумкин бўлган ўтиш оралиқлари қиймати насос агрегати қувурларини монтаж ва ажратишда қўлайлик бўлишида келиб чиққан ҳолда белгиланади, бу жадвалда берилган.
НС биноси орқали мумкин бўлган масофаларни кўрсатувчи схема (13-расмда берилган) келтирилган қийматлар ўлчовлар насоснинг сарфига қараб QH жадвалдан олинади.

6-жадвал


Ўтиш оралиғи

белгиси

Бир дона насос сув сарфидаги QH ўтиш оралиқлари ўлчами см.

500л/с

500-2000л/с

2000л/с +ортик

Девор билан насос чегараси

l1

100

120

120

Насос чеккалари оралиғи

l2

100

120

120+150

Монтаж майдончаси узунлиги

lm

100+

120+

120+

Ён девори ва жиҳозлар ораси

в1

100

125

150

Ёнма-ён турган жиҳозлар ораси

в2

100-200

120-150

150-200

Элэктрашит ва агрегатлар ораси

вб

200

200

20

Иккинчи ён девор ва жиҳозлар оралиғи

в11

350

250

350-450

Тика агрегатлар оралиғи

вв

150

150-175

200-260

НС биноси кенглиги Вб ни аниқлаш


  1. бир қаторли жойланишда.

Вб1+ ва+ в11 = 125+165+250 = 540 см

  1. икки қаторли жойланишда

Вб= в1+2ва+ в2+ в11 = 125+2*165+130+250 = 835 см



  1. олинган ўлчовлар қиймати стандарт микдорга келтирилади

Вб=Lкр+2 δ = 25 +2*0,5 = 26 м.
Бунда Lкр-кран узунлиги (пралёт), кран католиги бўйича аниқланади.
δ -тикка девордан релис йўлигача бўлган масофа (14-расм).
δ -0,25, 0,3 0,5м бўлиши мумкин. (δст =0,5 м. ғишт, δст =0,3 м. темир бетон)

14-расм

14-расм: Юк кўтарувчи кран ўлчовлари билан НС биноси кенглиги боғланиши.
НС биноси узунлигини аниқлаш
НС биносида насос агрегатлари бир қатор жойлаштирилади.
Lб=l1+la*па+ l2(па-1)+ lm =
Насос агрегатлари икки қатор жойланганда
Lб=l1+la *(па/2) + l2*(па/2-1)+ lm =

Насос агрегатлари шахмат тартибда жойланганда


Lб = l1+la *(па + lm) =

Бунда па- Насос агрегатларининг умумий сони


Олинган микдорлар стандарт бўйича яхлитланади.
НС биноси баландлигини аниқлаш қуйидагича.

Нб = h1+ 2hа + hа + hзах + h2 + h3 + hк + hн


Бу ерда: Нб-қувурли НС биноси учун.


h1=0,2-0,3 м гача олинади.
hа- Насос агрегатлари баландлиги (катталиги)
hзах- зоҳира баландлиги
h2=0,5-1,0м гача олинади
h3-кран катталигидан олинади.
hк-танланган юк кран баландлиги каталогдан олинади.
hн=0,3-0,5м гача олинади.
НС биноси баландлигини топиш схемаси

15-расм


15-расм

  1. НС юк крани турини танлаш.

Керакли кран кўтариш қобиляти олинади.
Gкр = Gн ёки Gкр = Gюр
Бу ерда Gн - насос масаси
Gюр- юритгич массаси.
Расмда НС биноси баландлиги топиш схемаси кўрсатилган.

  1. Сув чиқаргич иншооти ҳисоби.

НС сув чиқаргич иншоотларининг ўлчовларини аниқлаш.
16-расм.

16-расм. НС сув чиқаргич иншоотни.


Қувурдан чиқишдаги минимал чиқурлиги.

hmin ≥ 3* υчиқ 2 / 2g = 3*1,562 /2*9,81 = 7,3 / 19,62 = 0,37


υчиқ = 4*Qн /П *Дб 2 = 4*0,6 / 3,14*0,72 =2,4 / 1,54 = 1,56 м/с


hmin = P + Дчиқ + hmin = 0,3 + 0,8 + 0,37 = 1,44 м.




Дчиқ = 1,1* Дб = 1,1*700 = 770 мм = 800 мм.

Бунда: Р=0,2-0,3 м. олинади.


Сув чиқариш иншооти баландлиги
Н= hmax.кудi = i =0.3-0.6 м)
Сув урилиш қудуғи узунлиги.
Lқуд=(3-4) hmax.қуд =
Ўтиш жойи узунлиги.
Lgm=5-10м
Сув ўрилиш қудуғи эни
Вқ= Дчиқ
Дчиқ -босим қувури чиқиш жойи диаметри.



Download 1,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish