Тошкент ирригация ва мелиорация институти



Download 1,25 Mb.
bet3/9
Sana04.07.2022
Hajmi1,25 Mb.
#739168
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
Nasos kurs ishi

Курс лойиҳаси чизмаси.

(Чизма ватмон ёки миллиметровка қоғозига “1 : 100” масштабда чизилади).



  1. Насос станцияънинг планда кўриниши

  2. Насос станцияънинг кўндаланг кесими.

  3. Насос станцияънинг бўйлама кесими.

  4. Сув чиқариш иншоотининг кўндаланг кесими ва планда кўриниши.

  5. Жадвалга насос станциянинг техник иқтисодий ва экспулутатцион кўрсатгичлари. ёзилади

Лойиҳа берилган кун _____________


Лойиҳа рахбари __________________
Лойиҳа топширилган кун __________
Курс лойиҳасини бажариш



    1. Насос станция гидротехник схемаси

1. Машинали сув кўтариш гидротехник иншооти деб суғориш тизмини сув билан таъминловчи иншоот ва жиҳозлар комплексига айтилади.


Машинали сув кўтариш гидротехник тармоғи схемалари, 3 турга бўлинади ва улар қуйидагилар.

  1. Насослар горизантал вал билан станция биноси чуқирлаштирилган, ер устида кўтариш баландлиги H >5 метрдан ортиқ.

  2. Насослар вертикал вал билан станция биноси блокли ёки камерали босим H<5 метрдан кўп бўлганда.

  3. Насослар вертикал вал билан станция биноси блокли H<5 метрдан кўп бўлади.




1 – расм. Насос станция гидротехник схемаси





1 – Сув манбаси (Дарё, канал, кул, сув омбори, ер ости сувлари)
2 – Сув олиш иншооти
3 – Сув олиб келиш канали
4 – Тиндиргич
5 – Аван камера
6 – Насос камералари



7 – Сўриш қувури
8 – Насос станция биноси
9 – Насос агрегати
10 – Ҳар бир насоснинг босимли қувури
11 – Умумий босим қувури
12 – Босимли ҳовуз
13 – Машина канали.

О- ўқий насос


В - вертикал марказдан қочма насос
Д - икки томонлама киривчи горизонтал марказдан қочма насос.
1. Насос станция биносини дарё ёки канал узанидан узоқироқдан олинади сабаби узан ҳар қандай шароит бўлиши мумкин ер юмшоқлиги туфайли бино чукишини иноботга олиб, насосларни ўрнатиш, уларни эксплуатация қилиш ва насосларни бир маромда ишлашига шароит яратиш мақсадида сув олувчи иншоот дарё ёки канал узанидан олинади.
2. Сув олиб келувчи канал ёки қувурлар бўлиши мумкин, қувурлар
қимматлиги сабабли ва келаётган сувлар лойлари чукишини инобатга олиб канал
қурилади.
3. Аван камерани қуришдан мақсад сув олиб келувчи канал ўртасидан сув
тез келаётган сувларни сўндириш учун блоклар қўйилиши, канал четида сирпаниб
оқиши натижасида ҳар қандай йўқолишларни инобатга олиб аванкамерада бир
хил сувни ташкил қилиш мақсадида қурилади. Аванкамерада ҳам лой сувлар
чўкиши иноботга олинади.
4. Насос станцияси биноси қурилади, насослар ўрнатилади, насосларни
ремонт қилиш мақсадида кранлар ўрнатилади.
“О”ва “В” - турли насосларда блокли ва камерали турли насослар каби қилинади, бўларда сўриш қувурлари бўлмайди.



    1. Суғориш учун зарур сув сарфини аниқлаш ва сув истемол қилиш графигини қуриш.

Топширикда берилган ҳар бир давр учун сув сарфи ушбу формула билан аниқланади.


Qi = (м3/с)


Бу ерда:


Qi - Ҳар бир даврдаги насос станция сув сарфи
- суғориш майдони, (га) (берилган)
ЕФК - ердан фойдаланиш коэффиценти (берилган)
qi - келтирилган гидромодуль катталиги л/с га (вегитация даврдаги сув сарфи гектарига) (берилган)
- машина канали фойдали иш коэффиценти (ФИК) (берилган)
Q i1 = 8000 × 0,9 × 0,2 / 1000 × 0,8 = 1440 / 800 = 2.7мЗ/с.
Q i2 = 8000 × 0,9 × 0,43 / 1000 × 0,8 = 5,4 мЗ/с.
Q i3 = 8000 × 0,9 × 0,6 / 1000 × 0,8 = 10,8 мЗ/с.
Q i4 = 8000 × 0,9 × 0,48/ 1000 × 0,8 = 8,1 мЗ/с.
Q i5 = 8000 × 0,9 × 0,25 / 1000 × 0,8 = 5,4мЗ/с.

Ҳар бир давр учун сув сарфи ҳисобланади ҳамда сув истеъмол қилиш графигини қуриш учун ҳисоблаш натижалари 1 – жадвалга туширамиз.


1-жадвал

Т/р

Сув истеъмол қилиш (сана)

Кунлар

Гидромодуль
миқдори q, л/сек

Истеъмол сув
сарфи, м3

1

01.05 - 05.06

36

0,075

2,7

2

06.06 - 25.06

19

0,28

5,4

3

26.06 – 25.07

30

0,35

10,8

4

26.07 – 10.08

15

0,54

8,1

5

11.08– 31.08.

20

0,27

5,4

1-жадвалга асосан сув истеъмол қилиш графигини қўрамиз.


Сув истеъмол қилиш графиги.


Чизма 2

Масштаб, Гаризантал: 1мм-1кун


Вертикал: 1см-1м3
Сув истемол қилиш графигини қайтарилиш грфигига айлантирамиз.
Чизма 3




  1. Сув олиб келувчи ва сув олиб кетувчи каналнинг гидравлик ҳисоби.

Каналнинг кўндаланг кесимини трапеция шаклида қабул қиламиз, канал тубининг кенглигини Геришкан формуласи орқали аниқлаймиз. Qмах =10,8м3/с



Download 1,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish