Узбекистон республикаси вазирлар maxjcamach Х. Узуридаги «оила» илмий-амалий



Download 7,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/200
Sana24.02.2022
Hajmi7,73 Mb.
#205613
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   200
Bog'liq
Оила энциклопедияси. Акрамова Ф.А

К)ФКинчли 
эмаслигига, огриксиз кечиши 
хам мумкинлигига ишонтиради. Булади­
ган огрик хам вактинчалик эканлигини, 
болани кулига олишдаги оналик бахти,
кувончи хаммасини ювиб кетишини ту- 
шунтиради. Тажрибали шифокор ва доллар 
аёлга тугурук табиий физиологик жараён 
эканлигини, унинг кандай кечишини, тугу­
рукнинг баъзи даврларида кандай сезгилар 
булиши ва узини кандай тутиш керакли- 
гини батафсил тушунтиришади.
Хомиладорликнинг 32-33-хафтасида 
аёл учун махсус машгулотлар утказилади. 
Бунда унга тугурук пайтида узини кандай 
тутиш кераклиги ва огрик сезгиларини 
камайтирадиган маълум усуллар (чукур 
нафас олиб, нафас чикариш, корин пас- 
тини силаш, думгаза-бел сохасини енгил 
укалаш, чанок ва бел нукталарини босиш 
кабилар)ни бажариш, тугишда кандай ва- 
зиятда ётиш, тугри кучаниш ва бунда уз ку- 
чидан тугри фойдаланиш 
у р г а т и л а д и .
Бу­
нинг учун хомиладорга нафас олиб, хар бир 
тулгок орасида 2-3 бор 10-15 сек. нафасни 
чикармай туриш тавсия этилади тугурук 
осон кечиши учун машклар килдирилади. 
АЁЛЛАРНИН Г РЕПРОДУКТИВ ХУ­
КУКИ - аёлларнинг никохга кириш, нечта 
бола куриш ва репродуктив саломатликни 
саклаш каби хукуклари мажмуи. А.р.х- 
куйидаги принципларга асосланади:
- инсон кадр-кимматини хурматлаш;
- аёлларнинг камситилишига йул куй- 
маслик;
- шахсга нисбатан дахлсизлик;
- шахе эркинлиги ва шахе хавфсизлиги;
- жисмоний ва рухий саломатликка эга 
булиш.
АЁЛНИ НГ ОИЛАДАГИ У РН И - аёлнинг 
оилавий муносабатларда канчалик ахамият 
касб этишини курсатувчи тушунча.
Узбек аёли уз маънавияти, маданияти, 
аждодлар меросини оилавий анъаналар, 
расм-русумлар, удумлар воситасида саклаб 
келаётган шахе. Бу анъанавий кадриятлар­
ни саклаб келаётганлик унинг муомаласи- 
да, фарзандлар тарбиясида; турмуш уртоги, 
якин кариндош-уруглари, махалладош-
11


ларига булган муносабатларида яккол ифо- 
дасини намоён этади. Шу маънода узбек 
хотин-кизлар и халкнинг асрнй удумла- 
рини сакловчи, миллий кадриятлар беши- 
гини тебратувчи, Шарк маданиятининг энг 
нозик ва кадрли сифатларини авлоддан-ав- 
лодга мерос килиб элтувчи шахе сифатида 
гавдаланади.
Аёлларни эъзозлаш, унга эх,тиром кур- 
сатиш Шарк халкларига хос хусусиятдир. 
Тумарис, Бибихоним, Гулбаданбегим, Зе- 
бунисо, Увайсий, Нодирабегим ва б. куп- 
лаб аёлларимиз инсоният тарихида хам 
узининг жасорати, аклу заковати, нафо- 
сат-назокати б-н учмас ном колдирганлар.
Мамлакатимизда аёлларнинг мавкеи- 
ни ошириш, уларнинг яхши яшашлари, 
ишлашлари учун шароитлар яратилди. 
Амалга оширилаётган барча ислохотларда 
аёллар иштироки беназирдир.
Аёлларнинг аклу заковати, талабчан- 
лиги, уддабуронлиги боис уларнинг х,аёт- 
даги урни тобора юкорилашиб бормокда. 
«Хотин-кизларнинг хукуклари камситили- 
шининг барча шаклларига бархам бериш 
тугрисида»ги Конвенцияда аёлларнинг 
оилавий холатидан катъи назар, барча со- 
халарда: сиёсатда, иктисодда, ижтимоий х,а- 
ётда, маданиятда, фукароликда хотин-киз- 
ларнинг тенг хукуклилигини таъминлашга 
чакиради. Фарзандларининг хастда уз ур- 
нини топишларида мехдатсевар, уддабу- 
рон, ахлокли, бир-бирларига окибатли бу­
либ етишишида аёлларнинг урни бекиёс.
Миллий кадриятларни саклаб колиш
миллий анъаналарни давом эттириш хам 
аёллар зиммасида. Негаки аёллар узла- 
ридаги бор фазилатларни фарзандларига 
сингдириб, миллий кадрият ва анъаналар- 
нинг давом этишини таъминлайди. Фар­
зандларига ёшлигиданок тежамкорликни, 
саранжом-саришталикни ургатиб бора- 
дилар. Умуман аёлнинг саводхонлиги, би- 
лимдонлиги оиланинг, фарзандларнинг
12
бахти. Уз вактида тугри тарбия бериш, фар­
зандларнинг кайси сохага кобилияти бор- 
лигини, кизикишларини инобатга олган 
холда йуналтириш туфайли кузлаган мак­
садга эришиш мумкин.
Аёллар фарзандларининг нафакат тар­
бияси б-н шугулланшшгари, унинг билими, 
дунёкарашининг ривожланишига, маъна- 
виятининг юксалишига хам мухим хисса- 
ларини кушишлари керак булади.
Уз ота-онасидан, оиласи, авлод-аждод- 
лари тарихидан гурурланган инсон уз улка- 
си, миллати, халки, тили, дини, маданияти- 
дан гурурланиши, уни авайлаб асраши
дунёга куз-куз килиши табиийдир. Бунинг 
учун оилада боланинг онгига ёшликдан 
бошлаб юрти, унинг маънавий бойлиги, 
миллий кадриятларига оид тушунчаларни 
сингдириб бориш лозим.

Download 7,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   200




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish