Узбекистон



Download 0,53 Mb.
bet2/22
Sana24.02.2022
Hajmi0,53 Mb.
#228685
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   22
Bog'liq
Soliq yuki kurs ishi

Солик тушунчаси, унинг белгилари ва иктисодий мохияти.

Соликлар мажбурий туловни ифода этувчи пул муносабатларини билдиради. Бу муносабатлар солик туловчилар (хукукий ва жисмоний шахслар) билан соликни уз мулкига айлантирувчи давлат уртасида булади. Корхона ва ташкилотлар ахолига хизмат курсатганида, ишлар бажарганида ёки бозорларда олди-сотди килганда хам пул туловлари мавжуд. Лекин улар солик була олмайди. Солик муносабати булиш учун давлат мамлакатда яратилган ижтимоий махсулот (тугрироги, ички миллий махсулот) кийматини таксимлаш йули билан мажбуран давлат бюджетига маблаг туплаш жараёнини амалга оширади.


Масалан, коммунал хужалиги фукаролардан совук, сув ёки иссик сувдан фойдаланаётганлиги учун хак, олса у солик, эмас, балки шу сувни келтиришдаги хизмат хакки хисобланади. Бу хак, коммунал корхона мулкидир. Хукукий шахслар ва ишбилармонлар тугридан-тугри ер усти ва ер остидан сув олганда сув ресурслардан фойдаланиш солигини тулайди, чунки солик суммаси давлат бюджетига тушиб давлат мулкига айланади.
Соликларнинг узига хос белгилари мавжуд булиб, уларга: мажбурийлик, хазинага тушишлик, катъийлик ва доимийлик, аник, солик, туловчи учун эквивалентсизлик белгилари мавжуддир.
1. Биринчи белги-мажбурийлик. Солик ва йигимлар мажбурий булиб, бунда давлат солик туловчининг бир кисм даромадларини мажбурий бадал сифатида бюджетга олиб куяди. Бу мажбурийлик Олий Мажлис тасдиклаб берган Солик Кодексининг тамойили асосида амалга оширилади. Демак, мажбурийлик белгиси хукукий томондан давлат учун кафолатланган.
2. Иккинчи белги соликларнинг давлат мулкига айланишидир.
Соликлар албатта хазинага-давлат бюджетига ва бошка давлат пул фондларига тушади. Борди-ю, тулов бошка ихтиёрий фондлар-«Умид», «Экосан», «Камолот», «Нуроний» жамгармаларига тушса, унда солик муносабати булмайди. Чунки мажбурийлик тамойили йук, у тулов давлат мулкига тушмайди.
3. Соликлар катъий белгиланган ва доимий харакатда булади.
Тарихда 50 ва 100 йиллаб узгармасдан харакатда булган соликлар мавжуд. Илмий асоси канча чукур булса, соликлар шунча катъий ва узок йиллар узгармасдан харакат килади ёки жуда кам узгаради.
4. Туланган соликлар мамлакат микёсида хаммага бир хил микдорда кайтиб келади. Лекин, давлатга туланган солик суммаси туловчининг шахсан узига тулик кайтиб келмайди, яъни у эквивалентсиз пул туловидир. Масалан, солик туловчи бу йили давлатнинг согликни саклаш ва маориф хизматларидан хеч фойдаланмаган булиши мумкин. Лекин бозор иктисодиёти шароитида хамма солик туловчиларнинг тулаган солик ва йигимлари давлатнинг уларга курсатган хилма-хил хизматлари (мудофаа, хавфсизликни таъминлаш, тартиб-интизомни урнатиш ва бошка ижтимоий-зарурий хизматлар) оркали узларига кайтиб келади. Демак, солик туловчилар нуктаи назаридан олганда хамма соликлар бозор иктисодиёти шароитида давлатнинг курсатган ижтимоий хизматлари учун туланадиган (тулов) хакдир. Соликлар бюджетга ва давлат пул фондларига келиб тутадиган, мажбурий характерга эга булган пул тулови муносабатларидир. Шунингдек, соликлар иктисодий категория булганлиги учун бозор иктисодиёти муносабатлари, шу жумладан, молиявий муносабатлар билан чамбарчас богликдир. Бозор иктисодиёти эркин иктисодиётдир, яъни хар бир хукукий шахс, тадбиркор уз товарига эркин бахо белгилаши, махсулот етказиб берувчини топиши ва узи истеъмолчини топиб унга махсулотни сотиш хукукига эга. Шунинг учун давлат уларнинг бир кисм даромадларини таксимлаб, бюджетга оддий ажратма сифатида ололмайди. Солик килиб олиш учун Олий мажлиснинг карори зарур, яъни конун билан олинган тулов бюджетга утади. Эркин иктисодиёт шароитида соликлар хам эркин, очик, аник, булади , демократик туловга айланади.
Соликлар иктисодий категория булганлигидан туловчилар ва бюджет уртасида даромадлар таксимланаётганда томонларнинг иктисодий манфаатини, албатта, эътиборга олиш зарур. Солик, туловчилар даромадини давлат истаганича ололмайди, соликларни бюджетга олишнинг маълум чегараси мавжуд. Бу хакда куплаб йирик иктисодчилар ва давлат арбоблари уз асарларида курсатиб утган. Уни давлат, шу билан бирга солик, туловчиларнинг махсулот ишлаб чикариш ва фонда олишдаги фаолиятини хисобга олиб солик белгиланади. Иккинчи томондан, соликлардан макроиктисодиётни ривожлантириш, бозор инфратузилмасини яратиш ва бошка умумдавлат максадлари учун етарли молиявий ресурслар туплаш учун фойдаланилади, Соликлар мохияти солик туловчилар билан давлат уртасидаги доимий, узоро муддатли муносабатларда уз ифодасини топади. Аникрок айтсак бу ерда иктисодий муносабат яъни пул муносабати мавжуддир.




    1. Download 0,53 Mb.

      Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish