Узбекистон



Download 0,53 Mb.
bet8/22
Sana24.02.2022
Hajmi0,53 Mb.
#228685
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   22
Bog'liq
Soliq yuki kurs ishi

3. УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СОЛИК СИЁСАТИ.


3.1. Солик сиёсатини хусусий асослари ва тушунчаси.

Узбекистан Республикаси солик сиёсатининг хукукий асослари давлат мустакиллигининг дастлабки кунларидан бошлаб яратила бошлаган. Узбекистон Республикасининг 1991 йил 31 августдаги «Узбекистан Республикасининг давлат мустакиллиги тугрисида»ги конунда Узбекистон Республикаси бундан буён узининг мустакил молия-солик сиёсатини олиб бориши курсатилиб утилди. Колаверса давлатнинг солик сиёсати асоси Узбекистон Республикаси Конституциясида хам уз ифодасини топган.


Мустакилликнинг дастлабки йилларидан бошлаб соликлар сохасида ундан ортик конунлар кабул килинган эди. Шулардан энг асосийлари 1992 йил 15 февралда кабул килинган Узбекистон Республикасининг «Корхоналар, ташкилотлар ва бирлашмалар соликлари тугрисида»ги ва «Узбекистон Республикаси фукаролари, чет эл фукаролари ва фукаролиги булмаганларнинг солиги тугрисида»ги конунлари, уларга киритилган узгартиришлар, тулдиришлар хамда конунлар асосида ишлаб чикилган йурикномалар ва тартиблар булди. Бу икки конунда саккизта умумдавлат соликлари курсатилган. 1993 йил 7 майда эса «Махаллий соликлар ва йигимлар тугрисида» деган конун кабул килиниши соликларнинг хукукий асосини янада мусатахкамлади.
Аммо соликларнинг хукукий асосини жамлаб курсатувчи хужжат 1997 йил 24 апрелда Узбекистон Республикаси кабул килган Солик Кодекси булди. Бу Кодекснинг кабул килиниши солик сиёсатини давлат томонидан амалга оширишда катта йигма хусусий асос булди. Шу билан бирга солик сиёсатига боглик бошка конунлар хам кабул килинди. 1997 йилнинг август ойида Узбекистон Республикасининг «Узбекистон Республикаси давлат солик хизмати туррисида»ги конуни шулар жумласидандир. Бу конунда соликларни хисоблаш ва бюджетга ундиришни ташкил килишдаги солик идораларининг хукук вазифа ва мажбуриятлари баён этилган. Шундай килиб, давлатнинг солик сиёсатини юритиш Узбекситонда хукукий демократик асосда олиб борилади.
Аммо, хар кандай тадбир, иш, фаолият факат хукукий асос билан чегараланиб колмасдан, балки илгаридан мулжалланиб, режалаштирилиб сунг олиб борилади. Бундай холда давлатнинг солик сиёсатини юритишда баъзи бир адашишларга йул куйилмайди, тадбиркорларни режалари ва дастурларини узгатираборишга чек куйилади.
Умуман сиёсат деганда давлатнинг илгаридан режалаштирилиб, аниклаб ва хукукий меъёрлар асосида амалга оширадиган чора тадбирлар йигиндиси тушунилади. Солик буйича ишларни ташкил килиш хам шу тугрисидаги давлат сиёсати билан юритилади.
Шуни таъкидлаш лозимки, давлатнинг солик сиёсати унинг иктисодий — молия сиёсатининг ажралмас таркибий кисмидир ва унга борлик холда олиб борилади, чунки солик муносабатлари молия муносабатларининг мухим таркибий кисмидир.
Солик сиёсати нима? Унга кандай таъриф бериш мумкин?
Солик сиёсати давлатнинг солик сохасидаги барча тадбирларини режалаштириш, конун, фармон ва карорлар ижоросини таъминлаш хамда уни ташкил килишдаги ишлаб чикилган чора-тадбирлар йигиндисидир. Шундай экан, факат мустакил давлатгина узининг мустакил солик сиёсатига эга булади ва уни амалга оширади.
Давлат солик сиёсатини ишлаб чикиш молия — иктисодий муносабатлардан келиб чикади. Давлат солик сиёсати республика иктисодиётини баркарорлаштириш, ижтимоий химояланган, эркин бозор иктисодиётини бошкаришга хар томонлама таъсир курсатади.
Соликлар пул муносабатларини ифода этиб, иктисодий муносабатларнинг таркибий кисми, бозор иктисодиётининг зарурий кисмидир. Солик сиёсатининг муваффакиятли амалга оширилиши учун у илмий жихатдан асосланган булиши керак. Бунинг учун солик муносабатлари чукур урганилиб, ундан илмий хулосалар чикаришимиз лозим. Бу сохада Олмониянинг солик сиёсати борасидаги тажрибаси эътиборга лойикдир. Бу ерда хар бир янги соликни жорий этишдан аввал унинг лойихасини тайёрлаш учун солик сохасида ишловчи 5та олимларга 5-6 ой муддат берилар экан.
Беш изланувчи олимга ишнинг натижасидан катъий назар, муаллифлик хаки олдиндан тулаб куйилар экан. Тайёрланган солик лойихаларини куриб чикиб, ягона лойиха танлаш учун беш кишидан иборат экспертлар гурухи ишлаб, маъкул булган энг яхши лойиха парламентга утказилади ва у томонидан тасдикланади. Хулоса шуки, лойиханинг илмий асосланганлиги ва тугрилигига жавобгар шахс бор, керак булса, лойиха муаллифи хамма жойда шу солик буйича маслахатлар беради, жавоб беради хамда тушунтиришлар олиб боради.
Жахон солик сиёсати тажрибасида соликка тортишнинг куйидаги йуналишларига катта эътибор берилади:
1. Хар хил мулк шаклларига мосланган корхона ва ташкилотларнинг хужалик юритишига мумкин кадар иктисодий шароит яратиш, уларни хар томонлама бозор муносабатларига кириб боришига ёрдамлашиш;
2. Умумдавлат ижтимоий зарурий вазифаларни бажариш учун давлатни зарур булган молиявий манбалар, маблаглар билан таъминлаш;
3. Бозор иктисодиёти шароитида янги ижтимоий иктисодий омилларни ташкил килишда катнашиш, ишсизликни бартараф этиш, ишсизларни иш билан таъминлаш, иктисодий ночорларга ёрдам бериш.
4. Ахоли турмуш даражасини зарурий меъёрда саклаб туриш имконини излаш ва таъминлаш.
Соликлардан комплекс фойдаланиш халк хужалиги тармокдарини кайта куришга, ишлаб чикариш инфраструктурасини яратишга, хужаликлар ва ахолини товар сотиб олиш кобилиятини бошкариб туришга ва пулнинг кадрсизланиш жараёнини (инфляциясини) жиловлаб туришга имкон беради. Пулнинг кадрсизланишига карши чоралар куриш кам сарфлаб, топилган даромадларга солик прогрессиясини ошириш билан хам амалга оширилади.



Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish