´збекистон республикаси солиµНИ


ЖШДС – жисмоний шахслардан олинадиган даромад солиғи ставкалари шкала



Download 2,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet75/77
Sana17.04.2022
Hajmi2,23 Mb.
#559104
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   77
Bog'liq
2 5195226994253500783

ЖШДС – жисмоний шахслардан олинадиган даромад солиғи ставкалари шкала 
бўйича: 0 – 7.5 – 16,5 – 22,5 %
(шу вақтга қадар 0 – 7,5 – 17 – 23 %). 
Натижада келгуси йилда даромад солиғи йирик миқдордаги ойликларда камроқ 
тўланади.
ЖБПТ – жамғариб бориладиган пенсия таъминоти бўйича ажратмалар – 2 

(шу 
вақтга 
қадар 
– 
1%)
.
Натижада жамғариладиган пенсия ҳисобварақларига кўпроқ маблағ йиғилади ва 
келгусида кўпроқ маблағ аҳоли ихтиёрида бўлади.
Ташкилотлар учун ободонлаштириш ва ижтимоий инфратузилмани 
ривожлантириш солиғи – энди мавжуд эмас, чунки фойда солиғи таркибига 
бириктирилган
(шу 
вақтга 
қадар 
8%). 
Натижада солиқ турлари биттага камайди ва умумлаштириш ҳисобига 
соддалаштирилди.
Йирик ташкилотлар(умумий тартибда солиқ тўловчилар)дан фойда солиғи – 
14%
(шу вақтга қадар 7.5%, бироқ ободонлаштириш ва ижтимоий инфратузилмани 
ривожлантириш 
солиғи 
билан 
қўшиб 
ҳисоблаганда 
15,5%). 
Натижада йирик ташкилотлар умумий ҳисобда камроқ солиқ тўлашади ва 
маблағларини иқтисод қилишлари мумкин.
Тижорат банклари фойда солиғи – 22% 
(шу вақтга қадар 15%, бироқ 
ободонлаштириш ва ижтимоий инфратузилмани ривожлантириш солиғи билан қўшиб 
ҳисоблаганда 
23%). 
Натижада банклар ҳам умумий ҳисобда камроқ солиқ тўлашади ва маблағларини 
иқтисод қилишлари мумкин.


92 
Давлат мақсадли жамғармаларига ажратмалар – 3.2% 
(шу вақтга қадар 3.5% ва 
3 қисмдан ташкил топган ҳолда алоҳида тўланган). 
У қуйидаги қисмлардан таркиб топган эди: 
1.Бюджетдан ташқари Пенсия жамғармасига мажбурий ажратмалар – 1.6%; 
2.Республика йўл жамғармасига мажбурий тўловлар (мажбурий ажратмалар ва 
йиғимлар) – 1.6%; 
3.Мактаб 
таълими 
жамғармасига 
ажратмалар 
– 
0.5%). 
Натижада умумий солиқ тўловчи ташкилотлар учун ажратмалар сони камаяди ва 
солиқ тўлови миқдори ҳам нисбатан камайган ҳолда кўпроқ маблағ ташкилотлар 
ихтиёрида қолиши мумкин.

Download 2,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   77




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish