1. O‘simliklar oziqlanishi va o‘g‘itlar fani. Maqsad va vazifalari


O‘simliklardagi quruq modda. Uning tarkibi va o‘rganishning ahamiyati



Download 0,54 Mb.
bet6/48
Sana21.02.2022
Hajmi0,54 Mb.
#35425
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   48
Bog'liq
savollar tayyori

6. O‘simliklardagi quruq modda. Uning tarkibi va o‘rganishning ahamiyati.

Крахмал — одам ва \айвонлар организми томони- дан осон уэлаштириладиган углеводдир.
Целлюлоза
— ^ужайра деворларининг асосий компо- ненти. У усимликларда лигнин, пектин модцалари би­лан богланган булади. Пахта толаси 95—98 %, зигир 80—90%, каноп ва жут толалари ^ам деярли шунча микдорда целлюлоза тутади. Шунинг учун \ам айтиб утилган экинлар асосан толаси учун етиштирилади. Дарахтларнинг ёгоч кисмида целлюлозанинг микдори 40—50%га етади. Дони кипикбилан уралган галлагулли- лар (сули, шоли, тарик)нинг уругларида целлюлоза­нинг микдори 10—15%, дон-дуккакли экинлар уругида 3—5%, илдизмевалилар ва картошка тугунакларида эса 1%га якин булади. Тоза целлюлоза — толасимон тузи- Липоидлар. Ёглар ва ёгсимон моддалар х,ам усимлик э^ужайра цитоплазмасининг компонентларидан \исоб- ланиб, купчилик усимликларда захира модда сифатида тупланади. Ёгларнинг ок,силлар билан ^осил кдладиган бирикмалари — липопротеидлар усимлик танасининг барча аъзоларида учраб, улар х$л массасининг 0,1 — 0,5 %ини ташкил к,илади. Шунингдек, бу моддалар зджайра мембранасининг фаолиятини бошк,аришда \ам му^им Урин тутади.лишга эга булган ок модда. Унинг тула гидролизлани- шидан глюкоза \осил булади.
Гемицеллюлоза. Усимликларнинг \ужайра деворлари таркибига целлюлоза билан бир каторда гемицеллюло­за деб номланадиган, кичикрок, молекуляр огирликка эга полисахаридлар \ам киради. Гемицеллюлозалар купрок, сомон ва ёгочликда (20—40%гача) учрайди.
Лигнин. Усимликлар ёгочлашган тук^маларининг асо- сини ташкил этадиган модда. У купрок, (20—40%) усим­ликларнинг поя ва сомонларида, дарахтларнинг ёгоч- лигида тупланади. У целлюлоза толаларини бириктиради, хужайра деворлари оралигидаги бушликдарни тулдира- ди. Тоза лигнин сувда ва кислоталарда эрийдиган са- рик,-жигарранг тусли модда.
Пектин моддалар. Пектин моддалар — мевалар, ил- дизмевалар ва усимлик толаларида буладиган юк,ори молекуляр полисахаридлардир. Улар толали усимлик- ларда толаларнинг алохдда-алощца тутамларини бир- лаштиради. Пектин моддаларнинг кислота ва ишк,орлар таъсирида желе ёки диридцок, масса х;осил килишидан Кандолатчилик саноатида кенг фойдаланилади. Витаминлар усимликлар таркибида оксил, углевод ва ёгларга нисбатан кам микдорда учрасада, усимлик, инсон ва \айвонларнинг \аёт фаолиятида му\им рол уйнайди. Одам ва ^айвонлар танасида витаминлар бево­сита синтеэланмайди. Тирик организмларда витаминлар органик катализаторлар вазифасини бажаради. Х,озирги кунга келиб 40 дан ортик витамин аникданган. Асосий кишлок хужалик экинлари таркибидаги витаминлар- нинг микдори 9-жадвалда келтирилган.
С витамин (аскорбин кислота) етишмаганда, цинга деб номланадиган ofhp хасталик келиб чикдци. Бир кеча-кундузда 50—100 мг микдорда С витаминини ис- теъмол килиш бу касалликнинг олдини олади.
Вt витамини (тиамин) организмлардаги модда ал- машинуви жараёнида' муэ^им а^амиятга эга. Озик-овкат- лар таркибида тиамин етишмаса, полиневрит хасталиги кузатилади.
В2 витамини (рибофлавин) — оксидловчи-кайта- рувчи ферментлар таркибига киради. Купрок, хамирту- руш ва айрим сабзавот экинлари таркибида булади.
В6 витамини (пиридоксин) — моддалар алмашину- вида, айникса азот алмашинувида му\им роль уйнайди.
Е витамини (токоферол) — антистерил фаолликка эга моддалар гурут^и. Бу витамин етишмаганда одам ва \айвонларда оксил, липид ва углеводлар алмашинуви бузилади, натижасида ^айвонларнинг жинсий аъзолари зарарланади ва улар купайиш кобилиятини йукотади.



34



Download 0,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   48




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish